Piše: Igor Rakić, Osnivač Škole intelekualnih Veština.

Danas klinci u osmom razredu osnovne škole polažu prijemni ispit. Oni polažu, a stresiraju se i roditelji. Prijatelj je juče dobio otkaz. Kaže da je bolje da bude nezaposlen, nego da trpi toliki stres. Prijateljica se celu noć svađala sa mužem. Kaže da je razvod bolje rešenje od opet – stresa.

Stres blog Okrivljujemo svet. Šefa. Ženu. Obrazovanje. Klimu. Ljudsku neodgovornost. Grešimo. Pravi, razarajući neprijatelj se ne nalazi tamo negde ili prekoputa nas, nego u nama. Stres je stanje koje oblikuje pejzaž XXI veka, isto kao što je permanatna zabrinutost oblikovala XX ili strah kako XIX, tako i ranije vekove.

Stres je raširena i sveprisutna reč, a opet ljudi ne znaju šta je, zašto nastaje kako utiče na nas. Kao i uvek, problem ostaje problem dok ga ne osvetlimo znanjem. Znanje mu dođe, nešto kao univezalni mentalni antibiotik koji ima dejstvo širokog spektra na naše emocije. Strah i zabrinutost koji su osnovi stresa, pred znanjem nestaju.

Još davne 1936. godine kada, kako moja baka kaže stres još nije bio “izmišljen”, i kada su ljudi živeli po daleko drugačijim obrascima, stres je proučavao Hans Selye na Univerzitetu McGill u Montrealu. On je u časopisu Nature izneo svoja, tada revolucionarna otkrića o eustresu (korisnom stresu) i disstresu (nekorisnom stresu) koji predstavljaju adaptaciona ponašanja na izazovne situacije. Stres je primarno koristan jer je njegova funkcija da brzim i intenzivnim promenama u našoj psihi odnosno mentalnom, fiziološkom i emotivnom delu našeg bića, dovede do ponovnog uspostavljanja stanja ravnoteže koja je narušena. Tokom stresa naš mozak luči kortizol koji teri naše telo na akciju.

Problem koji, mi žitelji XXI veka osećamo već od devete godine, ne nastaje kod “dobrog” stresa – eustresa kako ga je Hans nazvao. U stanju eustresa, ljudi su probuđeni. Imaju psihički status “carpe diem” (uhvati dan). Oni su budni i usmereni ka rešavanju defnisanih zadataka koji su pred njima. Rešavanjem zadataka – nivo kotizola u njihovom mozgu se vraća na normalu i oni osećaju “ispunjenost”, što koincidira sa lučenjem hormona dopamina, koji je poznata materija koja indukuje zadovoljstvo. Problem nastaje kod dugoročno prisutnog stresa koji nema za cilj rešavanje nekog konkretnog problema. Takav stres nazivamo disstres. On je sam sebi cilj i obično je posledica procene osobe koja je pod stresom da je situacija jača od nje i zbog koje ona oseća inferiornost i nemoć. Ovakav stres utiče ka kognitivnu fukciju, memoriju, uvodi nas u rizik od depresije, otvara vrata mentalnim bolestima. Časopis Science objavio je dve studije o tome kako visok nivo disstresa i hormona kortizola mogu da budu pogubni, naročito u dobu adolescencije.

“Ok”, kazali bi braća Ameri, “koje tablete da pijemo?”Brzo Čitanje (1)

Ja nisam pristalica hemije. Verujem da su naš um i naše telo napravljeni tako da imaju ugrađene samoisceljujuće mehanizme, a da smo mi kao njihovi čuvari, pozvani da ih osluškujemo, pratimo i reagujemo kada je to potrebno. Zbog toga, umesto lekova, preporučujem da uradite šest stvari koje mogu da smanje stres:

  1. Učite o vašem u Znanje je univerzalni antibiotik za mentalno zdravlje. Jedna knjiga nedeljno je verovatno bolji lek od većine medikamenata.
  2. Učite manje, primenjujte više. Um uči kroz iskustvo. Primenite što više onoga što ste naučili. Veliki broj ljudi koje srećem, a koji su navučeni na edukacije zapravo uče bez prestanka i ne zastaju da znanje integrišu ili primene. Beskrajno učenje koje je samo sebi cilj indukuje, takođe,
  3. Vežbajte. Znam da su ljudi postali moderni kentauri – pola ljudi, pola automobili i da im se šetnja u velikom broju slučajeva odvija od parkinga do posla, ali bi bilo dobro da se jednom dnevno preznojite i zadišete.
  4. Meditacija može, ali i ne mora da ima versku podlogu. Meditacija je vrsta mentalne higijene. Kako da meditirate? Najvažnije je da duboko dišete. Naučne studije pokazuju da duboko disanje stimuliše nerv vagus koji deluje na naš parasimaptički nervni sistem i automatski dovodi do usporavanja rada srca i lučenja hormona oksitocina koji je suprotnost kortizolu. Što se tiče misli, razmišljajte par minuta o tome zašto je ipak dobro što ste ovde, a zatim par minuta šaljite “lepe misli” ljudima za koje smatrate da to ne zaslužuju i na kraju ispraznite mozak misao po misao dok ne ostane prazan i tih kao neka prazna kutija.
  5. Družite se i komunicirajte. Broj društvenih veza makar one bile i virtuelne smanjuje nivo kortizola: Da Fejsbuk i Tviter mogu da smire
  6. Slušajte muziku. Primena muzike u svesnoj kontroli mentalnih stanja je sasvim novo uzbudljivo polje koje naučnici istražuju, naročito sa razvojem funkconalne magnetne rezonance, pomoću koje mogu uživo da prate šta se dešava u kom momentu u mozgu.

Nadam se da će jednom ljudi koji rade u raznim ministarstvima manje brinuti da li neko prepisuje na prijemnom i da će veći pažnju posvetiti tome da našu decu edukujemo kako da upravljaju stresom i kako da nekorisni stres transformišemo u korisni. Tako ćemo imati uspešniju i zdraviju decu, a samim tim, kroz koju deceniju, i zdravije odrasle.

Za početak bilo bi dovoljno da ih naučimo kako da postavljaju ciljeve. Ova veština, kada je neko usvoji omogućava da osoba “zna šta hoće” umesto da ne zna šta hoće ili što je najčešće da zna šta neće. Disstres i postoji zbog toga što mozak nema konkretne zadatke koje treba da izvrši, nego u stanju panike ide od jedne do druge nedefinisane misli. Naučite decu kako da postavljaju ciljeve – kontrolišite ih par meseci, dok im ne uđe u naviku, da li ih postavljaju i da li rade na njima i dugoročno ćete rešiti problem stresa.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone