Piše: Biljana Aleksić, Škola Intelektualnih Veština

Čitanje kao da je postalo luksuz. Većina ima hiljadu izgovora zašto ne čita – studenti studiraju, radnici rade, nezaposleni se zaposljavaju, mame se mamiraju, dede i babe šta već… Svi negde žure, nesvesni važnosti čitanja i za njihov fakultet, posao, roditeljstvo, traženje smisla i životne sreće.
reevaluateMoj savet je da koristite “rupe u rasporedu” – u autobusu, čekaonici, na Trgu republike dok čekate nekog, umesto da besnite jer kasni (to ce pomoći i vašem prijateljstvu, jer ćete izbeći nepotrebnu svađu sa prijateljem).

Sledi spisak 6 dela koje nemaju preko 100 stranica i koje možete začas pročitati dok nešto čekate. Veliki deo života provedemo u čekanju – pa nek bude konstruktivno (“ja rastem i na šalteru”).

Molijer – “Mizantrop” – (Pdf verzija – 59 str. – Ova komedija namenjena “daskama koje život znače” podsmeva se društvenoj laži, pritvornosti i gluposti. Glavni lik mizantrop(čovekomrzac) mrzi sve ljude zbog njihove osrednjosti, lažnog elitizma, površnosti etc. (Preporuka: Istoimenu predstavu možete pogledati u “Narodnom pozorištu”, koje, pretpostavljam znate da se nalazi pored one “bespotrebne” plaštom pokrivene zgrade na Trgu (Narodni Muzej). Reditelj Egon Savin radnju predstave prebacio je u savremeno, informatičko doba. Od Molijera možete pročitati i presmešnog “Tartifa” koja osim što zabavlja kritikuje licemerje i slepu religioznost (Svim „bojama namazani“ sveštenik „verom“ zaslepljuje domaćina jedne porodice i pokušava da zavede njegovu ženu, zbog novca  se oženi njegovom ćerkom i još mnogo toga 🙂 )

Borisav Stanković – “Uvela ruža” ( 17 str.) (autor „Nečiste krvi“ i „Koštane“ sa kojima smo već imali prilike da se susretnemo u školskim klupama) –  Motiv zabranjene i nedostižne ljubavi utkan je u pripovetku “Uvela ruža”. Etika društva i materijalni interes porodice se suprotstavljaju ljubavnim osećanjima dvoje mladih i postaju uzrok njihovih nesrećnih sudbina, promašenih života… Možda najveličanstveniji opisi prirode zabeleženi su u ovoj pripoveci.

Henrik Ibsen – “Nora ili Lutkina kuća” – feministička drama, o naizgled skladnom braku i položaju žene u njemu, pitka i lagana za čitanje. Od istog pisca pogledajte i “Hedu Gabler”.

Dostojevski – “Zapisi iz podzemlja” – (48. str.) – O težnji čoveka da bude “veliki u očima drugih”, unutrašnjim konfliktima, slobodi izbora… Nemoguće je da se nepoistovetite sa mnogim rečenicama ove knjige.

Ivo Andrić – “Priča o Vezirovom slonu i ostale odabrane” – (reč je o odbaranim pripovetkama tako da celo izdanje ima 473 str., ali vi možete pročitati po pripovetku pred spavanje). U centru priče su stanovnici Travnika koji svoj bes upravljen ka veziru iskaljuju na njegovom nedužnom slonu. Govori o stradanju nevinih i kukavičluku i bedi naroda koji nije spreman da se suprotstvi svojim čelnicima. (“Prokletu avliju” ako ste preskočili u srednjoj skoli obavezno pročitajte 🙂 )

Šekspir – “Otelo” – oduševicete se likom dvoličnog, ciničnog Jaga. Drama o ljubomori, osveti, strasti i „zločinu iz strasti“. Nenametljivo se dodiruje i rasizma. Šekspir je poznat po svom širokom opusu, ali nezaobilazne su i: tragedije – „Hamlet“ „Kralj Lir“ i „Magbet“ i meni posebeno draga komedija „Mletački trgovac“ (koja već duže vreme „živi“ na sceni JDP-a i uveseljava gledaoce iz sezone u sezonu.)

Čitaj – ne postoji izgovor!Program ubrzano učenje (2)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone