1

Razvojne faze od rođenja do zrelosti

I faza

Faza postojanja

(0-6 meseci po rođenju)

Traje najkraće i najstresnija je, kako za majku, tako i za bebu. Ovo je period u kom je beba zavisna od drugih ljudi, prvenstveno majke, tako da bez njene brige i pomoći ne može ni da opstane. U ovoj fazi je najvažnije da se stvori harmoničan odnos između roditelja i deteta, koji je ujedno važan preduslov za stvaranje odnosa poverenja. Harmoničan odnos će se postići ako roditelj pokaže detetu svoju naklonost, brzo mu odgovori na plač i odobrava mu što ga ono često ometa. U momentu rođenja deteta, plač je refleksan i ima fiziološku ulogu. Tek sa intervencijom okoline on postaje signal kojim dete oglašava svoje potrebe. Glavni zadatak koji je pred detetom u ovoj razvojnoj fazi je da nauči kako plačem da privuče pažnju okoline.

II faza

Faza istraživanja

(6 -18 meseci)

U ovoj fazi se uočavaju prvi, rani oblici učenja. Oko šestog meseca dete počinje da razlikuje poznate ljude od nepoznatih. Počinje intenzivno da istražuje okolinu u kojoj se nalazi uz pomoć svih svojih čula. Osluškuje, miriše, gleda, dodiruje, lupa, vrišti… Deci ovog uzrasta svojstvena je kratka pažnja – lako i brzo se preusmeravaju na nove predmete ili aktivnosti.

Prvo pogrešno: „Ne!

Nije retko da u ovoj fazi roditelji umeju da zabranjuju detetu da istražuje okruženje u kom se nalazi. Na primer, dok su u šetnji da govore: „Ne trči!“, „Ne skači po bari, isprljaćeš se!”, u sobi:, „Ne diraj daljinski!“, ili: „Skloni se od stola“ itd. Broj izgovorenih „ne“ treba smanjiti što se više može jer ne deluju stimulativno na detetovu radoznalost. Roditelji koji često zabranjuju detetu da istražuje i koji mu ne dopuštaju da se samostalno zabavlja, u osnovnoškolskom periodu se čude što dete malo šta zanima. Neuspešno savladavanje zadataka koji se postavljaju pred dete u ovoj fazi razvoja, mogu u kasnijim godinama da razviju negativistička ponašanja (na primer, dete odbija da radi kućne poslove, školske zadatke, opire se učenju, nerado se upznaje sa novim situacijama ili novim ljudima…) .

III faza

Faza mišljenja

(18 meseci do 3 godine)

Pomenuli smo da je po samom rođenju, plač deteta signal roditelju da detetu nešto treba. I dok je u prethodnim fazama plač zahtevao brzu intervenciju roditelja, u ovoj fazi, i dete i roditelj uče da plač treba da prestane da bude signal kojim se traži pažnja. Sa tri godine dete ovladava govorom što mu omogućuje da svoj plač zameni direktnim saopštavanjem onoga što želi. Međutim, dete brzo uviđa da odgovori roditelja nisu uvek pozitivni, te ono nastavlja da plače ili da se ljuti, iskazujući time svoje negodovanje. Dete u tim situacijama uči kako će da se oseća (i ponaša u skladu sa tim osećanjem) zavisno od reakcije svojih roditelja, što je ujedno razlog zbog kog se u nekim porodicama češće pojavljuju neka osećanja od drugih. Osećanje koje izazove željenu reakciju od roditelja zove se „iznuđivačko“ osećanje. Npr., ako dete besom uspe da ostvari svoju želju, bes postaje način koji roditelji nagrađuju. Dovoljno je da nekoliko puta roditelj popusti detetu kada ono počne da vrišti, baca se po podu ili udara, pa da bes postane „iznuđivačko“ osećanje.

Plač koji prerasta u dugotrajno tužno plakanje može izazvati osećanje krivice u roditelju, koje ga pokreće da učini ono što dete želi. Na taj način tužno plakanje, isto kao i bes, postaje „iznuđivačko“ osećanje. Ignorisanje ovakvih ponašanja može pomoći roditeljima da prekinu sa ovim nepoželjnim reakcijama koje primećuju kod svog deteta.

IV faza

Faza identiteta

(3 do 6 godina) 
U ovom periodu se formira prva slika o sebi.
Oko treće godine pojavljuju se prvi strahovi, te se kod dece razvijaju rituali kojima se ona brane od straha (spavaju sa omiljenom igračkom, crtaju simbole, ostavljaju stvari na određeno mesto, traže da im se čita omiljena bajka).
Dete između tri i šest godina ume da razlikuje svoja “dobra” i svoja “loša” ponašanja. Rečenice koje mogu pomoći roditeljima da ponašanja svog deteta usmeravaju u željenom pravcu su sledeće:
“Tim ponašanjem nećeš uspeti da ostvariš svoj cilj”;
“Tvoje ponašanje neće uticati na to da ja promenim svoju odluku”;
“Tvoje ponašanje izaziva bes u meni. To nije pravi način da dobiješ ono što želiš. Pokušaj na neki drugi način.”
Na samom kraju ove razvojne faze, odnosno sa šest godina deca prvi put umeju da kažu za sebe da su “pametna” ili “glupa”.

V faza

Faza strukture

(6 do 12 godina) 
U ovom periodu formira se struktura deteta koju čine karakterne osobine. Sa temperamentom se rađamo, a karakter oblikujemo tokom odrastanja. Kakav će se karakter izgraditi kod deteta, tj. da li će dete biti vredno, saosećajno, istrajno, odgovorno, pouzdano, marljivo …u velikoj meri zavisi od pristupa roditelja koji se smatra važnim činiocem u formiranju karakternih osobina deteta. Decu treba učiti da ne odustaju olako od stvari koje im se na prvi pogled čine teškim. U ovoj fazi je neophodno razgovarati sa detetom o brojnim temama koje ga interesuju. Ovo je na neki način „poslednji“ period kada dete sluša i mari za roditeljske savete. U ovoj razvojnoj fazi se postavlja temelj za fazu adolescencije u kojoj roditeljska moć osetno slabi, jer će dete pridavati više pažnje mišljenju vršnjaka.

VI faza

Faza integriteta

(13 do 19 godina)
Dete se u ovoj fazi menja brže nego u svim prethodnim fazama, zato što prolazi kroz dva procesa: pubertet i adolescenciju. Pubertet je anatamsko – fiziološki (biološki) proces koji karakteriše “fizički” rast deteta i somatske promene koje ga prate (nesrazmerni rast pojedinih delova tela), a adolescencija je psiho-socijalni (psihološki) fenomen koji karakteriše “psihički” rast deteta u kome ono formira nov koncept o sebi i traži vlastite životne stavove.

Roditelji, više nego u svim prethodnim razvojnim fazama, imaju problem sa kontrolom ponašanja svoje dece koja žele da probaju sve ono što do tada nisu probala. Impulsivnost deteta koja proizilazi iz sukoba međusobnih stavova i iscrpljujućih rasprava koje se vode između deteta i roditelja, imaju za cilj da se dete uveri u pouzdanost i poverljivost svojih roditelja i u čvrstinu njihovih uverenja. Ako roditelj dopusti da ga dete u diskusiji nadvalada, da mu ospori početni stav, da ga pokoleba, da mu popusti zato što se tog dana oseća umorno ili je loše volje, duboko će razočarati svoje dete. U ovoj fazi razvoja ponavljaju se slični obrasci u ponašanju dece kao u vreme kada su imali dve godine (izlivi besa, negiranje zahteva ili molbi, otpori….).
Adolescenti su manje pouzdani i manje im se može verovati nego u prethodnim fazama. Zbog čestih laži i impulsivnih, grubih ponašanja, roditelji im upučuju kritike, skloni su da ih omalovažavaju, kinje, čak i preziru.
Adolescentima je veoma važno da budu vođe u vršnjačkoj grupi (ali mnogi ne znaju kako to da postignu). Često se pitaju „Ko sam ja?“ i „Šta ću raditi sutra?“. Osećanja su im snažna. Veoma su osetljivi na svoj izgled.

Više o razvojnim fazama možete pročitati u Aleksandrinim knjigama “Zamke vaspitanja” i “Zašto to radiš?”. Tehnike za prevenciju nepoželjnih ponašanja Aleksandra detaljno prikazuje u priručniku “Kako da zaustavite nepoželjna ponašanja kod dece”.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone