Piše: Iva Popov

1

Jedna grupa naučnika u Štokholmu, u Švedskoj, uradila je eksperiment na temu sticanja zdravih radnih navika, čak iako su neke od tih navika dosadne. Naime, tim profesionalaca je tokom noći obične stepenice jednog metroa pretvorio u divovski klavir. Svaki stepenik predstavlja klavirsku dirku koja proizvodi odgovarajući ton. Cilj je bio motivisati ljude da se više kreću i samim tim stvore zdravu naviku. Pre postavljanja klavira ljudi bi bez oklevanja radije koristili pokretne stepenice, međutim, sada je rezultat takav da čak 66% više ljudi koristi divovski klavir.

Šta se zapravo desilo ovde? Kroz igru i ,,nagradu“ (muziku koja je izazvala pozitivnu emociju) ljudi su se svakodnevno navikavali da koriste obične umesto pokretnih stepenica. Pre je to bila dosadna, zamorna radnja, pa su se žalili na zamor i bol u nogama. Sada tu istu radnju izvršavaju sa osmehom na licu, i to samovoljno! Sada je pitanje kako da ovo iskoristimo kako bi deca zavolela učenje i da vidimo kako to svakodnevne, naizgled dosadne navike mogu da pomognu u učenju?

Otkriću vam tajnu (koju zna samo mali broj ljudi!) i kroz par jednostavnih saveta i vi ćete moći da pomognete Vašem detetu da zavoli učenje:

1. Naš mozak voli samo 3 stvari – da jede, spava i da se igra

2

Primetićete da se nigde ne pominje učenje. Tajna je u tome da od učenja napravite igru i da sa detetom prvo odredite vreme za igru, pa tek onda za učenje. Možete mu usput ispričati neku zanimljivost o hrani koja je dobra za mozak (orah, kakao). Takođe možete da se prvo upoznate sa gradivom koje dete treba da savlada i postavite mu pitanja o povezivanju dve informacije. Npr. kakve veze imaju žirafa i broj 11? Dete će uglavnom davati pogrešne odgovore, ali Vaš zadatak je da mu dajete tačne. Ako dete kaže da je žirafa visoka 11 metara, Vi odgovorite: ,,Dobro razmišljaš, međutim, ženke su visoke do 5m, a mužjaci do 6m“ itd. Nakon toga, videćete da je dete zapamtilo baš sve o žirafama Kada navodimo dete da razmišlja, učimo ga da bude samostalno i da povezuje informacije, da uči sa razumevanjem, a ne da ,,buba“.  I da ne zaboravim, srce žirafe je teško 11kg J

2. Fiziologija, misli i emocije su povezani3

Fizička aktivnost, dovoljno sna i pravilna ishrana mogu izuzetno mnogo da utiču na emocije. Kada je emocija kod deteta pozitivna, lakše će, i sa većim zadovoljstvom, obaviti svoje zadatke i usmeriti svoje misli. Takođe je možete probuditi nekom pozitivnom pesmom pred učenje ili nekom igricom.

3. Deca vole pravila, ograničenja, doslednost i sigurnost

4

Kako to postići? Postavite CILJ! Naučite svoje dete da postavlja ciljeve, da bude samostalno i OBAVEZNO ga NAGRADITE kada taj cilj postigne. Odredite tačno vreme za učenje, ograničite ga, odredite koje tačno gradivo treba da nauči u tom periodu. To je primer varijacije Pavlovljevog uslovnog refleksa (kuca-zvonce-batak): postavim cilj-postignem ga – nagradim se – sjajno se osećam i želim da ponovo dostignem taj osećaj. Ovde je od neprocenjive važnosti Vaša doslednost i istrajnost! Budite podrška svom detetu, kažite mu da verujete u njega i da ste tu za njega (da mu pomognete da samo nađe rešenje, NE da ga Vi pronađete umesto deteta). Dosadne navike više neće biti dosadne. Ovo važi i za obavljanje kućnih poslova ili pranje zuba. Princip je isti, a dete uči da nađe način, da ostane dosledno, da se motiviše i da istraje, jer zna unapred da će se to isplatiti. Napomena: Nagrada ne mora i ne treba biti materijalna. To može biti jedno ,,BRAVO“, ,,Baci kosku!“, omiljena čokoladica i sl. Dete će na taj način samo tražiti još, i to od sebe! A zar to i nije cilj? Osamostaliti se i stalno se truditi da nadmašimo sami sebe!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone