Piše: Igor Rakić, Osnivač Škole Intelektualnih Veština
Nakon studije o uticaju čitanja na formiranje neuralnih strukutra u mozgu, koja je skoro sprovedena ne Ejmori Institutu u Atlanti, počinjem dosta ozbiljnije da posmatram fenomen “obevezne lektire” koju imamo u osnovnoj i srednjoj školi.
pretty woman lying clearing grass reading book

Čitanje utice na mozak čak 5 dana nakon samog “doživljaja” onoga što čitamo.

Nažalost, znamo da je lektira, pa i pre 20 godina bila “nužno zlo” koje smo morali da čitamo preko leta, kao i kasnije još jednom, tokom školske godine. Čak i tada, većina tema koje smo bili obavezani da unesemo u svoje mlade neuralne strukture bile su prevaziđene teme, kako ko bi danas rekli “autdejtovane”, koje, iako možda lepo napisane, nisu bile dovoljno intrigantne i u “trendu” za nas kao mlade ljude. Rezultat je bio da  generacije od 70-tih godina XX veka, pa na ovamo nije razvio naviku čitanja i da tokom života samo 5% ljudi nastavi da čita redovno. Ne znam koliko vas dotiče činjenica da samo par procenata ljudi u društvu ima naviku da čita redovno knjige u paprirnoj formi, blogove ili “ozbiljnije” novinarske tekstove koji ne služe samo za PR popularnih brendova.Razmislite malo o ovome… Ako si nezadovoljan nekim društvenim okruženjem – običajima, ponašanjima, uverenjima naroda, ekonomijom, stanjem u kulturi ili politici – trebalo bi da promeniš način razmišljanja. Načini razmišljanja i generisanje novih društvenih ideja dešavaju se u glavama onih koji se “oplemenjuju” obrazovanjem koje se zamislite najlakše i najjevtinije događa kroz čitanje. Sad ako samo nekoliko procenata odrasle populacije čita, a od toga jedan deo samo razmišlja o nekom boljitku – čemu da se nadamo? Trivijalno ili ne, mislim da bi naše društvo za 15 godina potpuno drugačije izgledalo kada bi 20% ljudi svaki dan čitali po pola sata. Do studije koju sam pomenuo na početki, čitati ili ne čitati – nije bilo nešto o čemu bi trebalo da lupamo glavu ili da mislimo da će ostaviti ne znam kakav trag na razvoj dece ili psihički stats nas samih. Pomenuto, istraživanje koje je 2014-2015. godine sproveo Gregori Berns, po kojem možemo da znamo šta se dešava u mozgu dok čitamo i kako to utiče na menjanje njegove strukture poručuje drugačije. Diffusion-spectrum-MRI-image-of-the-human-brain Berns je, pomoću funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) merio moždanu aktivnost u tempralnom režnju mozga (koji je zadužen za obradu jezika) i došao do zaključaka da čitanje menja strukturu neuralnih veza i utiče na naše viđenje stvarnosti. Kada čitamo, naš mozak saznanja koja dobijamo čitanjem interpretira kao da smo zaista bili učesnici nekog događaja. Ovaj fenomen naziva se simulirana spoznaja. Ona predstavlja “fantomsku reakciju” ljudskog mozga koji, pošto nema odeljene centre za stvarnost i imaginaciju dožiljava ono što čitamo i projektujemo u svetu mašte kao “kvazi stvarnost” čime menja naša uverenja, utiče na stavove, vrednosti, utiskuje se u naša sećanja, pa čak i u čulna iskustva. Potrebno je samo da čitamo  neku “jaku priču” i naš mozak počinje da se menja. Bernsova studija pokazuje, da i danima kasnije, nakon završetka čitanja iste neuralne strukture ostaju aktivne. Čitanje generiše iskustvo – iskustvo menja naše živote. Dakle, čitaj i menjaj se. Ili kakve informacije (knjige, blogove, članke unosiš u um – takav um postaješ) Ovo me dovodi do nekoliko važnih zaključaka:
  1. Veoma je važno da imamo razvijeme zdrave navike u čitanju i da utičemo na buduće naraštaje da ih razvijaju. Danas deca čitaju veoma malo. Čitaju pod prisilom. Odrasli koji više “nisu deca” ne čitaju jer nemaju potrebu za čitanjem, a prisila koja je kod  njih u osnovnoj školi nije bila dovoljna da ih natera da čitaju i kada su završili školu (što pokazuje koliko je prisila nesuvisla). Mislim da i trebalo da imamo program podsticanja navike čitanja čiji bi cilj bio da 20% ljudi u našoj zemlji usvoji naviku da čita 30 minuta dnevno.
  2. Od suštinske je važnosti šta čitamo zbog kreiranja mape stvarnosti. Mapa stvarnosti ili “Matriks realnosti”, kako ju je nazvao Alfred Korzibski, predstavlja sistem sećanja, iskustava, uverenja, vrednosti, stavova i raznih filtera kroz koje posmatramo svet i donosimo odluke kako ćemo se ponašati u njemu. Čitanje bi, dakle, trebalo da bude alat pomoću kojeg gradimo i menjamo naš unutrašnji svet – naše emocije, intelekt ili svoju duhovnost. Što je mapa razvijenija i razuđenije, to imamo veći stepen osveštenosti, vidimo više opcija, imamo više veština i znanja koja mogu da nam pomognu u postizanju naših želja.
  3. Važno je koliko čitamo – kao suplement koji uzimamo, kao količina proteina, vitamina ili glukoze koje su važne za naše telo, količina, kvalitet i učestalost ideja koje unosimo u naš um veoma su važne za naš mentalni svet. Iz Bernsovog istraživanja proizlazi da neuralni obrasci ostaju budni minimum pet dana nakon čitanja – dakle čitati nešto po sat vremena svakih pet dana je dovoljno. Čitati svaki dan po pola sata je odlično. Znati da za tih pola sata pročitaš 5-6 puta više je sjajno – to možete ako koristite tehniku poput”Brzog čitanja”.
Na sledećim linkovim možete da pročitate više o:
  1. Gregori Bernsu
  2. Studiji o uticaju čitanja na Mozak 
  3. Alfredu Korzibskom i Matriksima Realnosti
  4. Brzom Čitanju
Ukoliko imate pitanja ili ideja kako da radimo na ovom važnom feomenu i kako da povećamo broj aktivnih čitalaca slobodno mi pišite na igor.rakic@gmail.com ili ostavite komentare na blogu.

SLIDERTED

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone