Piše: Mateja Opačić, trener u Školi intelektualnih veština

Trenutno stanje u obrazovanju je takvo da student nakon završenih studija nije u mogućnosti da se zaposli, odnosno nema dovoljno iskustva i praktičnog znanja da bi mogao nekom poslodavcu da bude od koristi. Razlozi za ovo su vrlo jednostavni savremene potrebe tržišta su više orijentisane na “rešavanje novih problema” i “kreativnost” a ne na reprodukciju naučenih rešenja.

student

Sa druge strane obrazovni sistem se zalaže za postojanje uvek jednog tačnog rešenja koje se nalazi na kraju knjige i to rešenje mora da se zna na pamet. Osobe koje izlaze iz tog obrazovnog sistema su sposobne da reše sve što su “nabubali”, ali ne i kako se rešavaju novi problemi na kreativni način. Odnosno drugim rečima neupotrebljivi su. Potrebe tržišta su mnogostruko veće od broja nezaposlenih čak veće i od populacije, samo što je neophodno da osobe imaju odgovarajuće veštine koje ne mogu da se dobiju kroz obrazovni sistem.

Poseban izazov su crossdiscipline zadaci, od kojih se većinski i sastoji savremeni biznis. Problem sa crossdiscipline je što studentima nije dozvoljeno da kombinuju predmete sa različitih fakulteta, na primer da studenti Filologije završe par predavanja na ekonomskom kako bi razumeli neke osnovne ekonomske koncepte pa bili sposobni da svoje lingvističke sposobnosti iskoriste u biznis okruženju. Poznajem nekoliko osoba koje su završile lingvistiku a rade u bankama ili biznis kompanijama, ali su tu došle samostalnim učenjem i dugogodišnjim aktivizmom u polju biznisa, a ne zhvaljujući diplomi fakulteta. Drugi primer bi bila kombinacija Pedagogije i IT-a, dobili bi nastavnike koji su sposobni da uključe savremene IT alate u proces nastave. Medicina i DIF je još jedna dobra kombinacija kojom bi zamenili priučene trenere po sportskim centrima osobama koje znaju medicinsku pozadinu vežbi. U proseku instruktor yoge ima veću platu od lekara, verujem da bi mnogi studenti medicine voleli da se bave ovim crossdiscipline aktivnostima za koje postoji velika potrebe, samo što nije predviđeno tako nešto planovima i programima. Možemo da zamislimo ovakvih primera zaista mnogo, ali ono što ne možemo da zamislimo su kombinacije koje bi mladi studenti odabrali kada bi im neko dozvolio da sami biraju. A to bi generisalo nova radna mesta nove industriske grane.

Mogućnosti su nepregledne a jedino što nas od njih odvaja je naše slepo praćenje prevaziđenih principa.

kreativno učenjeKako postići da obrazovni sistem isporuči “upotrebljive” osobe? Evo na osnovu čega treba organizovati obrazovni sistem kako bi se ovo postiglo:

Talenti – Svako ima neki talenat, škola treba da bude mesto gde će deca otkriti koji su im pravi talenti i kako da ih iskoriste

Kreativnost – Decu treba motivisati i podsticati da budu što kreativnija.

Vrednosti – Moralnost, ispravno postupanje, etika, stvari koje su visoko cenjene treba da se vežbaju i uče od malena.

Principe i zakone – Deca trebaju da umeju da svoju kreativnost implementiraju u okvirima izvodljivog i dozvoljenog.

Snalažljivost – Deca ponekad umeju da problem reše na neočekivani i ne predvidljiv način umesto da se kažnjavaju za takva rešenja treba ih nagraditi, naravno pod uslovom da se rešenje uklapa u vrednosti koje želimo da dete usvoji. Ovde spada i davanje mogućnosti deci da koriste sve vrste alata/software/metoda/metodologija.

Znatiželja – Ovo je osobina u kojoj deca retko oskudevaju ali se obično izgubi tokom obrazovanja, ona treba da se sačuva, svako bi trebao ceo život da bude znatiželjan i zaintersovan jer to je moćna pokretačka i motivaciona sila.

Osim ovih par osnovnih principa postoji još veliki broj onih koje treba implementirati u jedan savremeni obrazovni sistem.

A šta treba ukloniti iz obrazovnog sistema?
– SVE (pisanje rukom, učenje činjenica, vežbanje zadataka koji imaju samo jedno rešenje, udžbenike, ocenjivanje, itd…)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone