Picture2

 

INFO i rezervacije: +381 643425865

Tehnike Pamćenja su dvodnevni trening tokom kojeg otklanjamo greške u procesu memorije, usvajamo tehnike i strategije za dugoročno skladištenje informacija, inkubaciju i prevenciju zaboravljanja naučenih podataka.

Cilj treninga Tehnike pamćenja je da učesnici shvate kako pamćenje funkcioniše, da prepoznaju koje greške prave tokom pamćenja, kao i da im budu predočene strategije i tehnike za pamćenje svih vrsta podataka. Sa ovih nekoliko stvari pamćenje prestaje da bude intuitivna veština rezervisana samo za nadarene pojedince i postaje – sistem tehnika i strategija koje svako može da nauči i da vežbanjem podigne svoje memorijske sposobnosti.

Problemi u pamćenju

Pamćenje se, iako se po običaju smatra najznačajnijim delom, nalazi na začelju procesa učenja. Ono dolazi tek nakon prijema informacija (čitanje), obrade znanja (logičkog i kreativnog povezivanja) i selekcije bitnih podataka. Po pravilu, pamćenje bi trebalo da je automatsko i da naš um po standardu pamti sve informacije koje su važne, uzete u određenoj meri i u određenoj formi. Međutim, svesni smo da nije tako te da, naročito informacije koje potiču iz “obaveznog gradiva”, često suvoparne i bez vidljive svrhe, veoma teško skladištimo i jako lako zaboravljamo.

Šta je zapravo pamćenje? Ono je proces koji obuhvata tri elementa:

  1. Skladištenje – unošenje podataka u memoriju je neurohemijski proces povezivanja sinapsi u našoj neuralnoj mreži koji se dešava u celom neuralnom sistemu, a najviše u njegovom delu koji se zove hipokampus;
  2. Inkubaciju – nesvesni deo učenja i pamćenja gde informacije koje smo uskladištili integrišemo – povezujemo međusobno i trajnije vezujemo u svom pamćenju i
  3. Zaboravljanje koje je svojevrsni higijenski proces čišćenja “radnog prostora” unutar našeg uma od trivijalnih informacija.

U praksi, iako bi pamćenje trebalo da bude automatski proces mi dobijamo signal da nešto ne radimo dobro – jer se teško prisećamo . U narednim redovima opisaćemo set grešaka koje pravimo tokom procesa pamćenja.

(1) Pamtimo tekst umesto ključnih pojmova. Naš um ne pamti linearne nizove podataka, kao što su definicije ili pasusi nekog teksta. Um pamti ključne pojmove i veze između njih.

(2) Pokušavamo da pamtimo u suviše velikim zalogajima. Iako praktično neograničenog kapciteta naš dugotrajna memorija ima jedno ograničenje – informacije mora da prima u malim zalogajima (7±2 informacije) kako bi nam svesno bile dostupne. To znači da ukoliko želimo da pamtimo efikasno mi možemo da upamtimo koliko god želimo informacija i možemo da treniramo brzinu skladištenja podataka do fantastičnih razmera, ali moramo da pamtimo maksimalno pet ili šest informacija odjednom. U suprotnom dešava se ono što je svima poznato – da se “blokiramo”.

(3) Pokušavamo da samo čitanjem zapamtimo apstraktne pojmove. Pamćenje se odvija širom neuralnog sistema, ali najkoncentrisaniji posao memorisanja nalazi se u delu mozga koji se zove hipokampus, koji u svrhu lakšeg pamćenja možemo da posmatramo kao Hard Disk našeg mozga. Da bi se aktivirao hipokampus, potrebno je da mozak pošalje odobrenje iz jednog dela moždane kore (desna hemisfera) koji kontroliše ulaz na “vrata dugotrajne memorije”. Ovaj proces funkcioniše odlično ukoliko pamtimo pojam koji može da se zamisli čulima (konkretan je), emituje nekli ritam, kreće se ili nam je toliko vredan da utiče na “paljenje” emocije radoznalosti. Ukoliko to nije slučaj – imaćemo slučaj da beskonačno dugo čitamo i da jako malo toga upamtimo,

(4) Trudimo se za zapamtimo informacije bez razumevanja ili bez konkretne svrhe. Ukoliko nedostaje razumevanje – um nas vraća korak nazad tražeći da shvatimo logičku funkciju informacije. Ako usvajanje određene informacije nema dovoljnu vrednost – ne rešava nam neki problem ili postiže rezultat, emocionalni sistem pali osećanje dosade koje nas navodi da pretražujemo um za nekim korisnijim sadržajem koji bi trebalo da obradimo.

(5) Ne održavamo dobro zapamćenje informacije (ne obnavljamo pravilno). Obnavljanje je neophodnost memorisanja. Ukoliko ge ne vršimo u određenim vremenskim intervalima koji se zovu memorijski ciklusi na određeni način – um će podatke poslati u “deponiju”.

Memorijske tehnike – mnemonike

Ovi problemi ne pokazuju da je vrhunsko pamćenje nemoguć fenomen, nego da bi ovih nekoliko problema trebalo zameniti određenim strategijama. To su prvi primetili i praktično razradili antički Grci, koji su išli dotle da su u gradu Gortini imali posebno utrenirane činovnike Mnemone (Gr. Mnamoneuo – pamtiti) koji su bili “žive arhive” i koji su pamtili podatke od javnog značaja

Da bismo utrenirali pamćenje, potrebno je da usvojimo i utreniramo nekoliko strategija:

  1. Da naučimo kako da selektujemo i kako da  pamtimo samo ključne pojmove umesto rečenica ili pasusa;
  2. Da memorišemo po dva elementa istovremeno, a ne skup pojmova;
  3. Da izgradimo sistem ”prevođenja” (konverzija i asocijacije) apstraktnih pojmova iz literature u konkretne pojmove koje razume naš um;
  4. Da ne pamtimo dok ne razumemo informaciju ili da ukoliko je pamtimo bez razumevanja (kada je to neophodno) pojačamo određene memorijske parametre;
  5. Da u memoriju krećemo sa definisanom svrhom pamćenja;
  6. Da obnavljamo u memorijskim ciklusima.

Trening Pamćenja

Trening za mnemoničare ili obuka u veštinama tehnika pamćenja obuhvata usvajanje navedenih strategija i njihovo uvežbavanje do nivoa automatizma.

Tokom osnovnog treninga koj traje 12 sati – odnosno dva dana po 6 sati. Polaznici mogu da svaladaju ovih šest elemenata i da pomoću njih usvoje tehnike za pamćenja nabrajanja, definicija, brojeva, klasifikacija, godina, i bilo kojih apstraktnih pojmova. Takođe, mogu da savladaju tehnike koje im omogućavaju da pamte i na kom se rednom broju nalazi neki element koji pamte, pa čak i da nizove preko 20 pojmova pamte unapred, unazad ili od sredine ka početku ili kraju.

Trening počinje testom, nakon čega se definišu problemi i greške koje pravimo u procesu memorisanja. Nakon toga i tokom celog treninga uvežbavamo proces konvrezije podataka iz apstraktnog u konkretan jezik, kao i proces asocijacija.

Veći deo treninga je ispunjen usvajanjem tehnika:

  1. Binarne tehnike pamćenja (za pamćenje nizova);
  2. Rimske sobe (tehnike za pamćenje podataka koa služi da zapamtimo nizove kod kojih nam je bitno da znamo i na kom se rednom mestu nalazi član niza);
  3. Broj oblik (isto kao i kod prethodne tehnike, samo za nabrajanja do 10),
  4. Gemetrijskog sistema (tehnika za pamćenje brojeva, godina, datuma)

Cilj je da tokom osnovnog treninga polaznici uvežbaju navedene tehnike i da ih nakon toga tokom tri nedelje uvežbaju do automatizma, nakon čega imamo mogućnosti da od naučenih tehnika kreiramo kompleksne tehnike pomoću kojim možemo da pamtimo velike količine podataka.

Sve ove tehnike može da nauči dete od 4 godine, ali na treninge iz metodičkih razlogamogu da dolaze svi stariji od 8 godina.

INFO i rezervacije: +381 64 34-25-865

PRIJAVI SE
[/fullwidth]
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone