Mentalne mape

Selektuj, poveži i shvati!

INFO i rezervacije: +381 64 34-25-865

Da li ste primetili kako ljudi, ako ste ih pitali: “Šta je to učenje?”, nemaju konkretan odgovor. Većina kaže, uopšteno, da je učenje sticanje znanja, ili skup radnji kroz koje povećavamo svoje kompetencije. E, upravo tu postoji jedan problem koji je uzrok nedaća u učenju koje ima najveći deo populacije.
Trapavo učenje
Naš um i naš mozak – kao softver i hardver – optimalno funkcionišu onda kada im damo potrebna, precizna uputstva. Ukoliko ih nemaju oni se bave generalizacijama (uopštavanjima), izvrtanjima (pogrešnim logičkim povezivanjem) ili brisanjima (zaključivanjem bez dovoljne količine podataka). U psihologiji ovaj fenomen se zove GIGO (Garbage in Garbage Out – ubaciš đubre dobiješ otpad) – koji kaže da će rezultat mentalnih aktivnosti zavisiti od kvaliteta naredbe koju smo mu zadali. Mozak je neverovatno sposobna mašina, ali ukoliko mu ne dajemo precizne zadatke on zadatke shvata bukvalno poput četvorogodišnjeg deteta. Dakle, ukoliko umu daš naredbu: “Uči!”, on neće baš znati šta da radi – tj neće znati kada da počne, kada da prestane, šta tačno da radi po redu, kako da čita, selektuje, povezuje, memoriše, sprečava zaboravljanje… Zapravo, kada malo bolje sagledamo stvari, većina ljudi svom umu nikada ne da, gotovo nijedno svesno uputstvo kako da uči, kao što ste radili dok ste ga tenirali u ostalim, daleko jednostavnijim veštinama koje ste naučiji, poput vožnje bicikla ili rada na računaru. Učenje je najkopleksnija stvar kojom se bavimo tokom života, a većini od nas nedostaje trening u toj oblasti.
Tako, usled nedostatka obuke, učenje postaje jedan trapav postupak, u kojem ljudi, iako obdareni neverovatnim potencijalom imaju velike probleme.
Prvi korak je, znači, da definišemo šta je to učenje.
Tri stepenika učenja
Učenje je proces sticanja znanja u tri stepenika. Prvi stepenik predstavlja prijem informacija i njihovo primarno razumevanje – što se uglavnom dešava kroz čitanje i slušanje
Drugi čini mapiranje – odnosno obrada prikupljenih informacija i njihova selekcija, logičko povezivanje informacija u mapu znanja unutar same teme (što se zove intraintegracija) i povezivanje mape sa drugim znanjem (ekstraintegracija). Treći i poslednji je skladištenje informacija i koncepata i njihovo odrzavanje u dugoročnoj memoriji. Svaki od ova tri stepenika podrazumeva određene veštine (kompetencije) koje student treba da ima i da ih razvija kako bi njegovo učenje kao proces bilo optimizovano (čitanje, mapiranje, pamćenje, prisećanje i organizaciju)
Obradu informacija, odnosno mapiranje mnogi zovu osnovom mudrosti jer se u njemu dešava proces logičkog, kreativnog i divergentnog razmišljanja. Tokom obrade mi informacije selektujemo – biramo najbitnije, potom ih po logičkoj hijerarhiji vezujemo i tako dobijamo sliku (mapu) našeg znanja. Ovaj proces biranja i povezivanja informacija u mrežu, zapravo predstavlja nastajanje znanja iz oblaka nepovezanih informacija. Kada je sproveden na adekvatan način mi kažemo da je znanje funkcionalno i da razumemo ono što smo učili. U suprotnom dešava se fenomen koji se popularno naziva “bubanje” ili puko memorisanje činjenica sa akcentom na prisećanje informacija umesto na povezivanje smisla.
Mentalne mape i mentalno mapiranje
Mentalne mape su veština – skup znanja, tehnika, strategija koje nam pomažu da našem umu omogućimo da “neprirodno” – suvoparno znanje sa kojim se srećemo tokom procesa obrazovanja “prevedemo” (konvertujemo) u format koji odgovara našoj prirodi i da učimo – deduktivno, slikovno, kroz primere, povezujući ključne ideje, memorišući ih i prisećajući ih se sa lakoćom.
Mi imamo problem sa učenjem “suvoparnih” tema, definicija, nabrajanja, klasifikacija, podela, godina, datuma, itd. Zašto je to tako? Odgovor na ovo pitanje dali su Rodžer Speri i kasnije Pol Torens definišući da se tokom odrastanja u našem mozgu, odnosno umu, između osme i dvanaeste godine dešava izvesna speijalizacija poslova. Jedan deo mentalnog “operativnog” sistema preuzima zadatke vezane za logičko racionalne poslove, dok se drugi bavi kreativnim zadacima, kao i kontrolom memorije, razumevanjem emocija itd. Problem nastaje zbog toga što je obrazovni sistem dominantno usmeren ka logici, racionalnosti i činjenicama, zbog čega naši kreativni resursi ostaju nezadovoljeni i zbog “viška” slobodnog vremena počinju da smetaju (maštaju), odbijaju da trajno memorišu ili da održe motivaciju dugačkom (jer umesto emocije radoznalosti, “pale” emociju dosade).
Uzmite kao primer učenje neke lekcije iz istorije. Dok veoma lako zapamtimo dvorske pikanterije i tračeve (čime se bavi intuitivno kreativni deo naše mentalne mašinerije), dotle veoma teško pamtimo godine datume, imena, klasifikacije i slične podatke, jer se njima pretežno bavi logičko-racionalni kompleks.
Zadatak mentalnih mapa kao alata je da, uvođenjem pravila u učenje, koja podrazumevaju uvežbavanje “logike učenja”, treniranje biranja ključnih reči, sposobnosti asocijativnosti, kreativnosti i vizuelizacije aktivira obe kortikalne sposobnosti i kreativnost i logiku i time “ujedini” sve potrebne resurse za postizanje rezultata u učenju. Cilj je da se “isprovociraju” sve kortikalne sposobnosti, probude emocije što treba da deluje na našu moždanu hemiju koja je odgovorna za sve procese razmišljanja, osećanja ili ponašanja koje imamo.
Plastično – mapiranje je veština koja podrazumeva postupak – pregleda, čitanja (slušanja) teme, selektovanja, povezivanja i obnavljanja informacija kroz specijalizovane grafičke dijagrame (Mentalne mape).
Treniranje mozga – mentalno mapiranje se vežba
Međutim, pošto znamo da u životu postoje razne teorije i modeli koji su manje ili više primenljivi, potrebno je da shvatimo da logika učenja može da se “uči” tj. trenira. Imali smo priliku da, u proteklih 17 godina posmatramo skoro 25000 ljudi koji su kroz učenje procesa mapiranja promenili ne samo svoje rezultate u učenju, nego, što je još važnije – sliku o sebi! Ljudi, zbog toga što nemaju adekvatne veštine učenja – veruju da nisu dovoljno pametni, što je potpuna besmislica, jer tokom života koristimo neznatan deo svog mentalnog potencijala. Jednostavno loše rezultate imamo jer – nismo trenirali adekvatne veštine. Utreniramo li ih – i rezultati će se promeniti.
Kako izgleda trening mentalnog mapiranja?
Osnovni trening tokom kojeg učimo mentalno mapiranje traje dva dana po šest sati i obuvata set praktičnih sesija tokom kojih treniramo – logiku, selekciju, crtanje, obnavljanje i organizaciju učenja.
Kada učimo mapiranje koristimo slike i crteže, koje crtamo rukom zbog toga što je u brojnim naučnim eksperimantima potvrđeno da kombinacijom vizulenog, kreativnog i prostornog elementa sa pokretom mi izuzetno efikasno stimulišemo mentalne aktivnosti, desetinama puta više nego kada, recimo, samo čitamo.
Da bismo to naučili mi prvo moramo da istreniramo preciznu motoriku (crtanje i “kaligrafiju”), toliko, da naš um prestane da troši svoje resurse na razmišljanje kako će nešto da zapiše ili nacrta, već da sve te veštine zapakuje na nivo “nesvesne kompetencije” (automatizovane radnje), kako bi svoj puni potencijal posvetio razmišljanju.
Nakon treninga motorike, bavimo se selekcijom podataka – tj usvajanjem veštine kako da izaberemo najbitnije od najbitnijih reči čijim pamćenjem omogućavamo sebi da se prisetimo svih okolnoh reči. Ovde ljudi imaju iluziju da je bitno da zapamtimo svaku reč, ali greše u tome, jer naš um pamti tako što pamti ključne pojmove i veze između njih, a ne rečenice ili pasuse. Nažalost ovo potonje je pravilo u praksi i većina ljudi ne voli učenje upravo zbog toga što misli da je pamćenje teško. Pamtiti je lako, ali ga činimo na pogrešan način. Pamćenje je posledica razumevanja, a mi ga želimo odmah na početku učenja – kada čitamo.
Treći deo treninga mentalnog mapiranja ispunjen je raznim pravilima, stategijama učenja čiji je zadatak da našem umu omogući da informacije koje primamo pretvori u znanje – tj da ih poslaže pravilno, u “zalogajima” odgovarajuće veličine. Ovaj deo nazivamo radijalnom logikom mape, jer se pokazalo da, iako je poslagano u logičkim kategorijama, naš um znanje ne usvaja po redu nego asocijativno, popunjavajući sekvencijalno razne grane jedne mape. Praktično mi kada nešto učimo, ponašamo se kao neko ko krstari internetom pa klikće na interesantne linkove – tako i naš um – ne ide po redu dok učimo – već “skakuće” sa teme na temu. Zato je neverovatno dosadno kada moramo da učimo lekcije poslagane u redove i pasuse.
Četvrti deo treninga “Mentalne mape” rezervisan je za memoriju, preslišavanje (održavanje znanja smeštenog u dugoročnoj memoriji aktivnim) kao za vremensku organizaciju učenja.
Nakon usvajanja ove četiri generalne strategije – kažemo da je neko osposobljen da počne sa primenom mentalnih mapa u učenju. Naravno, mapiranje se uvežbava celog života, ali možemo da kažemo da je neko “ozbiljan” maper nakon minimum šezdeset kreiranih mapa, a da je majstor u tom poslu kada u mapiranju provede četiri godine.
Koliko godina treba da imate da biste počeli sa primenom mapiranja? Pa, iz iskustva u proteklih 17 godina, rekao bih minimum osam. U ranijem uzrastu možemo da radimo na elementima mapiranja, kao što to činimo u programu Tesla Babies (rana stimulacija intelektualnih sposobnosti). Ključni uzrast u kojem možemo da preveniramo nastajanje kasnijih problema u učenju je period od osme do dvanaeste godine, ali mapiranje može, štaviše najčešće se uči kasnije tokom osnovnih, poslediplomskih studija ili u stručnom usavršavanju

INFO i rezervacije: 064 34 25 865

PRIJAVI SE
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone