Brzo Čitanje

INFO i rezervacije: +381 64 34 25 865

Prijava za donirane treninge: KLIKNI OVDE!

 

Brzo Čitanje predstavlja set intelektualnih veština koja obuhvataju tehnike za napredno čitanje beletristike, informativne i stručne literature, kao i za pregledanje tekstova ili pretraživanje podataka.

x (4)Naziv Brzo Čitanje (speed reading) skovala početkom 50-tih godina XX veke Evelin Vud koja je oformila i prvu školu intelektualnih veština. Kasnije ovaj termin ulazi u širu upotrebu, tako da danas bilo ko ko se bavi treningom efikasnosti čitanja, praktukuje neku vrstu “brzog čitanja”. Oko naziva “brzo” uvek su postojale kontroverze – u smislu, da li ukoliko čitamo brzo umanjujemo razumevanje pročitanog. Zbog toga je važno da znamo da je Brzo Čitanje “brzo” onoliko koliko situacija zahteva. Svakako da ćemo veoma brzo čitati laganu beletristiku sa veoma malo nepoznatih reči i sa minimumom stručnih termina. Daleko sporije ćemo čitati stručnu literaturu.  Brzina nije cilj. Cilj je efektnost!

Svakako stoji i to da će brzi čitač čitati daleko brže od nekog ko nije trenirao ovu veštinu, isto kao što neko ko svaki dan vežba trčanje trči brže i izdržljiviji je u odnosu na nekoga ko ne trenira.

Problemi sa konvencionalnim čitanjem

Svesni smo da skoro pa svako ima manje ili veće probleme se čitanjem od slabe koncentracije, motivacije, prisećanja ili razumevanja pročitanog. U narednim redovima prikazaćemo nekoliko osnovnih teškoća sa kojima se suočavamo dok čitamo.

Problem upravljanja očima – ljudske oči imaju dva režima rada. Jedan bismo mogli da nazovemo “iščekivanje”, a drugi “praćenje”. Prvi služi da bismo, kao efikasan stražar, mogli da pregledamo okolinu i da brzo uočavamo prilike i pretnje. On podrazumeva da oči prave nasumične trzaje kako bi u desetinama pozicija u minuti snimile okolinu. Drugi (praćenje) nam je potreban onda kada pratimo kretanje nekog objekta u prostoru.

Problem koji imamo dok čitamo je to što mi prisiljavamo oči da “prate” red koji se ne kreće. Red fizički stoji. Mi zapravo tražimo od mozga da oči pokreće da čitaju misao koja se ne vidi. Zbog toga um biva zbunjen i nakon svake reči koju pročita zadaje očima komandu da ipak naprave jedan mikrotrzaj kako bi proverio da li se nešto kreće. Kada vidi da se ne kreće, onda nastavlja dalje.

Šta je rezultat? Ova fenomen nas košta gubitka oko dve i po sekunde po redu ili oko pet sati tokom čitanja neke knjige.

Problem konteksta – mi razmišljamo u kontekstu – vidimo prvo širu sliku (uopšteno), pa se onda fokusiramo na pojedinosti (detalje). Kod čitanja – mi čitamo detalj po detalj, a tek onda percipiramo kontekst – tj razumevamo. Potpuno inverzno u odnosu na ono što naš um želi.

Problem koncentracije. Tradicionalno čitanje nam pravi problem i sa koncentracijom zbog jednostavnog razloga koji je 1980 opisao Rodžer Speri, a kasnije i Pol Torens. Odrastanjem, između sedme i dvanaeste godine, određene zone u kori velikog mozga se specijalizuju za kreativnost i intuiciju, a druge za logiku, analizu i vreme. Kada ih koristimo simultano (zajedno) mi imamo odličnu koncentraciju. Kada koristimo samo jednu – nemamo je.

Primer za simultano korištenje obe kortikalne sposobnosti je recimo gledanje filma – imamo potpunu koncentraciju i iluziju da vreme “leti”. Ukoliko koristimo pretežno logički kompleks – vreme “sporo teče”, ne možemo ništa da zapamtimo. Ovaj drugi slučaj se dešava kada čitamo neku suvoparnu literaturu. Dakle, mi nemamo koncentraciju dok čitamo zbog toga što ne koristimo sve potrebne resurse našeg uma.

Problem radijalnog razmišljanja. Naš um razmišlja radijalno – skače sa teme na temu kako mu je zanimljivo. Suprotno tome, dok taj fenomen naučnici nisu shvatili, obrazovni sistemi su hteli da na nauče da razmišljamo “pravilno” logički, po klasama, uređeno itd. Problem je kulminirao onda kada su nastale interet tehnologije koje funkcionišu baš kako mozak voli – “klikćemo” i svoju pažnju posvećujemo određenoj temi par desetina sekudi, a onda idemo dalje kuda nas radoznalost nosi. Nakon sedam godina vaspitanja kod kuće – dete nauči da razmišlja na ovaj – (prirodan) radijalan način i to nauči da razišlja jako brzo, daleko brže nego što su to činili npr baka i deka kada su bili mali. No, kada dođe u školu to dete se suočava sa činjenicom da ne ume da razmišlja po “školskom” sistemu i onda ga proglašavaju za dete sa problemima u učenju (zapravo je škola ta koja ima problem sa neprilagođavanjem društvenom kontekstu)

Problem “zalogaja”

Prilikom razmišljanja (deliču sekunde) ljudski um svesno paralelno može da obradi između pet i devet informacija (Miller 1957). Preko toga – nastaje “blokada”. Kada čitamo tradicionalnom metodikom – “reč-po-reč” mi upravo to činimo svom umu. Kada uzima informacije (detalje) preko mere um se jako brzo “zasiti” i “zablokira”. Dakle, mi nesvesno “blokiramo” svoju koncentraciju. Koncentracija traje do tri minuta ili do devet informacija i neprirodno je očekivati da neko ima fokus od 45 minuta.

Problem istog alata. Mi prilikom čitanja svih vrsta literature koristimo isti alat za čitanje. Na isti način čitamo beletristiku, informativne izvore i stručnu literaturu. Taj princip bi bio isti kao kada bismo tokom obroka uvek koristili samo kašiku – i to onu malu – za kafu ili čaj.

Trening u četiri dimenzije

Da bismo rešili navedene probleme potrebno je napraviti trening koji se odvija u četiri dimenzije. Prvo, potrebno je da optimizujemo motoriku oka – jer oko pravi oko šesnaest puta više pokreta nego što je potrebno dok čita.

Drugo, trebalo bi da razradimo percepciju – tj način kako naš um “slika” reči koje čitamo. Cilj je da sa fotografisanja jedne po jedne reči – on usvoju nesvesnu naviku da fotografiše “grozdove” od dvem tri ili više reči.

Treće, potrebno je razviti sposobnosti apercepcije ili razumevanja i četvrto sposobnosti prisećanja pročitanih informacija.

Kako izgleda trening Brzog čitanja?

Trening traje jedan ili dva dana po šest sati. Počinje testom – gde vidimo koliko ko brzo i sa koliko razumevanja čita. Nakon toga u segmentima od po četrdesetak minuta radimo na veoma intenzivnom vežbanju motorike, percepcije, razumevanja i prisećanja – i usput se konstantno testiramo.

Prvi pomak u veštini se vidi nakon tri sata treninga, a do kraja  edukacije polaznici u proseku čitaju oko 80% brže i efikasnije nego na početku kod dvodnevne ili oko 50% kod jednodnevne edukacije.

Trening se završava testom i uputstvom o samostalnom vežbanju nakon čega polaznici vežbaju tehniku i tokom naredne tri nedelje je podužu na automatski nivo.

Tokom vežbanja, ali i kasnije svima su dostupne konsultacije kako bi rešili nedoumice koje mogu da imaju oko tehnike.

Ko sve može da pohađa trening?

Naši načešći polaznici su studenti oko 50%, nakon toga školska deca (od 8 godina pa na dalje) 30% i profesionalci oko 20%.

Za pohađanje ovog treninga nije potrebno nikakvo stručno predznanje. Potrebno je samo da imate prosečne psi/fi sposobnosti i da umete da čitate.

 

INFO i rezervacije: 064 34 25 865

PRIJAVI SE
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone