OPTIMIZACIJA PROCESA UČENJA

Usavršavanje procesa učenja možemo da podelimo na nekoliko oblasti:

  • Razvoj resursnih stanja
  • Razvoj strategija i tehnika učenja
  • Mendžment u učenju

Ovladavanjem ovim oblastima - njihovim razumevanjem i stavljanjem pod našu kontrolu intelektualni procesi postaju veštine koje se vežbom mogu usavršavati.

Kompletiranjem kompetencija u ove tri oblasti - dobijamo zaokruženu celinu nazvanu kognitivna pismenost. 


Resursna stanja

Pod resursnim stanjima - podrazumevaju se psihološki preduslovi koji omogućavaju da se proces učenja odvija neometano. 

Izdvojili bismo tri osnovna resursa: 

  • Pažnju - kao sposobnost neprekidnog usmeravanja misli na predmet učenja i kao deo koncentracije koja podrazumeva strategije pomoću kojih možemo da se suprostavimo ometačima u učenju. 
  • Motivacione strategije - mentalne programe koji pokreću, usporavaju ili prekidaju određenu operaciju.
  • Psihološke filtere - zbir uverenja, iskustava, stavova, sećanja i drugih programa koji obrađuju informacije koje dolaze do mozga i stvaraju odluke da nešto pomislimo, osetimo ili da pokrenemo neki fiziološki proces.

Razumevanje i ovladavanje resursnim stanjima je poput saznanja da imamo "baterije" za učenje i punjač koji možemo da koristimo kada nam je potreban.


Strategije i tehnike

Učenje bilo čega ima strukturu - opisive mehanizme koje bilo ko može da nauči i bez većeg napora se reši gotovo svih poteškoća u učenju. 

One se konkretno mogu podeliti na prijem, obradu i skladišenje informacija i u njihovo pretvaranje u znanje. Tu spada pet veština:

  • Čitanje - čiji je cilj prijem informacija i primarno razumevanje (dakle nije pamćenje kao što većina očekuje). Takođe, važno je da znamo da j evremenski posmatrano čitanje proces koji zauzima najveći deo vremena za učenje narativnih materija - oko 60% (za razliku od toga kod algebre je proces razmišljanja odnosno obrade informacija dominantniji) 
  • Selekcija - ovaj proces postoji da bismo odvojili bitne informacije, jer mozak ne drži sve podatke na "memorijskoj površini" - nego samo relevantne. Bitno je da znamo da je u svakom tekstu, osim u članovima zakona i matematičkim teoremama oko 30% reči bitno, a da su ostale reči atributi i vezivno tkivo same materije koji uglavnom možemo da dedukujemo.
  • Logika učenja - kao arhitektura znanja sistem veza koje spajaju informacije - podatke pretvara u znanje. 
  • Pamćenje - je neurohemijski i psihološki proces kreiranja neuralnog zapisa u dugoročnoj memoriji, odosno pravljenja impresije od infromacije koje nam omogućavaju da svakom podatku prostupimo za manje od 3 sekunde.  
  • Prevencija zaboravljanja - zaboravljanje je higijenski procees kroz koji se um oslobađa podataka za koje smatra da mu nisu potrebne. Međutim, pošto nama emocionalno nije važno, ono što nam je važno logički (znamo da bi trebalo da nešto zapamtimo, ali "ne možemo"), mozak dobija zadatak da sve takve informacije "odnese u ostavu".  


Menadžment u učenju

Kada i kako učiti, kojom dinamikom, kako uklopiti učenje raznorodnih tema i sve to organizovati u sistem koji troši najmanje energije i daje najbolje rezultate - je ono što obuhvata - tzv Knowledge Management.

Organizacija usvajanja znanja je skup pravila i procedura kojim se kroz pravilnu vremensku raspodelu aktivnosti optimizuju sve radnje koje obavljamo tokom učenja i praktično se odnose na sve intelektualne poslove koje radimo.




Copyright © 2017 Uči lako saznaj kako. Sva prava zadržana. Izrada sajta - GW :: Optimizacija sajta - WBS