ŠTA JE PISMENOST?

Pismenost je neophodni "toolkit" (kutija sa alatima) za život. Skup veština i znanja koja će nam pomoći da živimo kvalitetno. 

Do 1995 pod pismenošću je podrazuevana sposobnost  čitanja, pisanja, i upotrebe aritmetike, ali je nakon 1995. nakon četrdesetogodišnjeg globalnog projekta UN kroz koji je nepismenost na celom svetu smanjena za 50% - ona proširena na definiciju koju smo maločas naveli. Mi je nazivamo "novom pismenošću".

Dakle, šta je sadržaj ove kutije, zašto nam je on važan, gde se trenutno nalazimo kao društvo u smislu naše sposobnosti da kvalitetno živimo u sadašnjosti i ko će u budućnosti biti označen kao odgovoran za opismenjavanje? 


ŠTA JE "NOVA PISMENOST"?

Izgleda kao da svet danas  funkcioniše u potpunom haosu. To je razumljivo, jer se nalazimo u momentu društvene prekretnice - koja je za razliku kada je počinjala industrijska revolucija ubrzana stotinama puta jer s ene dešava u realnom nego u virtuelnom svetu. Posledica je da količinu promena neki od nas doživljavaju katastrofično. Međutim i haos, ili kako se u fizici naziva entropija ima pravilnosti. Mi izdavajamo pet problema koji nas svakodnevno okupiraju i oni čine osnovu "brzog i ludog života" treće dekade novog milenijuma:

  • Socijalni izazov - komuniciramo intenzivnije i učestalije nego ikada i socijalni kapital koji imamo je postao javan i merljiv, a mi ne umemo da upravljamo njime
  • Intelektualni izazov - količina informacija koje su proizvedene u proteklih par godina premašuje broj informacija koje su napravljene od početka civilizacije. Brzina generisanja novih informacija se povećava. Količina "junk" informacija (nebitnih ili štetnih, netačnih ili nepotpunih) je jako velika, što kao posledicu ima teškoću odvajanja bitnog i nebitnog i imamo problem da razaznamo šta je informacija. a šta fikcija. 
  • Emocionalni izazov - osnovni zadatak naših emocija je da nas vrate u stanje "normalnosti" kada nas neka promena iz nje izbaci. Međutim, pošto se sve oko nas ubrzano menja, mi se veoma teško konsolidujemo i vraćamo emocije u "balans". Shvatamo da ne postoji sigurnost postaje mejmstrim, zbog čega većina ljudi paniči i donosi pogrešne odluke.
  • Biološki izazov - Osim pandemijskog momenta koji je za dve godine postao sastavni deo stvarnosti, biološki izazovi u smislu neadekvatnog ritma sna, stresa, loše ishrane uzrokuju niz komlikacija od oboljenja do smanjenja kvaliteta života. Živimo bez razumevanja arhitekture naše biologije i zbog toga donosimo štetne odluke i usvajamo navike koje su daleko od korisnih..
  • Finansijski izazov - Da li će penzioni fondovi postojati, da li će novac postojati, šta su kriptovalute i kako da se snađemo u celoj toj finansijskoj entropiji, kako da osiguramo izvore prihoda, šta mi garantuje posao...


PRETVORI PROBLEM U ZADATAK

Svaki problem je zadatak koji je definisan "unazad". Kada bismo petovalntni pritisak definisali kao ciljeve sistema obrazovanja dobili bismo spisak kompetencija koje bi trebalo da razvijemo kako bismo imali alate pomoću kojih možemo da živimo kvalitetno. Ti alati se mogu klasifikovati u pet "opismenjavanja".

  • Komunikaciono i tehnološko - gde bismo komunikaciju  o kojoj imamo minimalno znanje sagledali kao veštinu koju možemo da upotrebimo za postizanje svojih ciljeva i to u realnom svetu u "metasvetu"  
  • Emocionalno - kod kojeg bismo razumeli funkcionisanje emocija i mogli da upravljamo njima
  • Intelektualno - kompetencije koje bi nam omogućile efikasnije učenje
  • Biološko - kod kog bismo umeli da upravljamo svojim biološkim potrebama - od sna, preko ishrane do opšte fiziologije i cirkadijalnih ritmova
  • Finansijsko - koje bi nam dalo kompetencije pomoću kojih bismo naučili konkretna znanja o novcu kao sredstvu koji je osnov materijalnog dela života. 


GDE SMO SADA?

U "teoriji", posao opismenjavanja deluje jednostavno - znanje o svakoj od ovih tema je dostupno, gotovo besplatno i gde god postoji internet. 

Međutim postoje bar dve stvari koje usporavaju ovaj proces - tromost školskih sistema i kultura.

Posmatrajući Evropu škole su, osim nekih izuzetaka u zemljama Beneluksa i Švajcarskoj dizajnirane sa veoma zastarelom svrhom koja datira iz ere industrijalizacija. Njihov cilj je da proizvedu funkcionalnog radnika koji će se brzo uklopiti u rad u fabrici - kao visoko proceduralizovanom uređenju bez mnogo mesta za kreativnost, kreativnost i improvizaciju . Mi smo sada dva društvena stepenika dalje od tog doba. 

Klasične škole su, kao sistem, postale nefunkcionalne i realno ometaju proces obrazovanja. Parcijalne projekte u kojima entuzijasti ili politikanti ulažu puno energije, kao i pojedince koji se mere u promilima u odnosu na ukupan broj armije nastavnika ne možemo smatrati rešenjem. Sistem je prevelik za promenu. To zna svako ko se bavi organizacionom kulturom i trebalo bi to moramo da prihvatimo. Naša zelkja da sve bude u redu - neće učiniti da sve postane u redu Dakle, ne postoji reforma koja od škole može da napravi nešto korisnije od ovoga gde je sada i za par godina će većina kompanija odustati od zahteva da njeni zaposleni imaju diplome neke škole ili fakluteta (Poput Google, Apple, Hilton, Bank of America, Ernst & Young, i drugih)

Drugo, većina nas ne razume društveni kontekst. Imperativ današnjice je konstantno usavršavanje, jer se više ne borimo samo sa mlađim kolegama kako je bilo pre 60 godina, niti sa emigrantima koji će nam za manje para uzeti posao. Mi danas sve više imamo posla sa pametnim sistemima i razvojem A.I. i Web3 tehnologija (znate li uopšte šta su ove tehnologije). Imaćemo problem i sa mašinama (aplikacijama) koje će raditi posao umesto nas. Postaćemo zamenljivi i završiti negde na otpadu radne snage. 

Kako ne razumemo društveni kontekst? Istraživanja pokazuju (EU Stat) da se na balkanu u proseku obrazuje manje od 4% odrasle populacije. Sa druge strane u Švajcarskoj taj procenat je 31% u Švedskoj 28%, a EU prosek je 11%.

Promena koju želimo zato neće i ni teoretski ne može da dođe spolja. Jedina promena koji možemo da očekujemo i štaviše, realna je dostižna ja ona koje dolazi od nas samim. "Biće nam bolje, kada mi budemo bolji"

 

KAKO DO PISMENOSTI?

Promena svesti iako zvuči pompezno i teoretski je zapravo usvajanje trenda ili mode obrazovanja na nivou jednog naroda. Na tome u EU postoje kako definisane politike, tako i konkretni projekti. Cilj EU je da do 2026. godine 15% odraslih učestvuje u procesima permanentne edukacije. Smisao njihovog zalaganja je i ekonomski, jer istraživanje Svetske banke pokazuje da jedan uložen dolar u obrazovanje donosi 20 USD na horizontu od pet godina. 

Naš put, kao organizacije koje ima za cilj da utiče na promenu svesti nekog dela populacije je da pokažemo ljudima kako da kroz praktične alate mogu da naprave proverljive kvalitativne promene. Izabrali smo razvoj kognitivnih veština - sposobnost učenja jer je ta sposobnost veoma fleksibilna - napredak je brz i momentalan i do sada imamo veoma dobre rezultate na tom polju.

Copyright © 2017 Uči lako saznaj kako. Sva prava zadržana. Izrada sajta - GW :: Optimizacija sajta - WBS