Sinhronizacija hemisfera 

Većina funkcija učenja smeštena je u moždanoj kapi (cerebralnom korteksu) koji se sastoji iz dve - leve i desne hemisfere. 

Od osme do dvanaeste godine dolazi do podele funkcija između njih, usleg čega jedan deo mozga preuzima logiku, a drugi kretivnost praveći pri tome većina problema koje imamo u učenju. 

Ovaj fenomen je istraživao Rodžer Speri i 1981. godine dobio Nobelovu nagradu. 

Logički deo sistema tada dobija puno posla (reči, računanje, logika, planiranje, itd.), dok desni ostaje uskraćen za zadatke - jer se kretativnost, kretanje i intuicija ne kotiraju previsoko u kolskom gradivu. Zbog toga kreativni deo resursa počinje da mašta i odbija da uključi hard disk (hipokampus) te izostaje dugoročno pamćenje.  

Zbog toga je potrebno reedukovati mozak i naučiti ga kako da "posvađane" funkcije pomiri i usmeri ka istom cilju. Ova strategija se zove sinhronizacija. 


Radijalna logika 

Mozak podatke ne obrađuje linearno nego radijalno. On bira ključne pojmove i povezuje ih sistemom logičkih veza. 

Drugim rečima, kada učimo mi znanje ne obrađujemo po redu (kako je napisano) nego iz teksta ili nečijeg govora biramo ključne informacije i pamtimo veze izmedju njih praveći logičku strukturu koja liči na zvezdu. 

U centru je glavni pojam i od njega se granaju sekundarni, tercijarni pojmovi i tako dalje do najsitnijih detalja. 

Zato je važno da naučimo kako da svoje znanje gradimo na način kako to mozak radi i da ono što ne napisano ili izgovoreno - prvedemo na "jezik" koji mozak razume. 


Neuronska ogledala 

Đijakomo Ricolati je na Univerzitetu u gradu Parmi došao do otkrića posebne vrste neurona - takozvanih neuronskih ogledala (na engleskom miror neurons). 

On je prvo u mozgu majmuna utvrdio postojanje neuro-ćelija koje su specifični po tome što ne reaguju samo kada dobiju neki stimulus nego i kada gledaju ili slušaju stimulus koji dobija drugo biće ili stvar.  

To znači da recimo kada bi majmun gledao nekog čoveka ili drugu životinju kako jede ili samo sliku koja pokazuje proces hranjenja - njegov mozak bi "palio" iste neurone koje bi aktivirao kada bi i on sam jeo. Isto važi za bol, prijatne senzacije, strah ili bilo šta drugo.  

Ricolati je pokazao da mozak koristi iste strukture za procesiranje mašte i realnosti. Ovakav mehanizam i to daleko sofisticiraniji postoji i kod čoveka. Mi samim prisustvom ili zamišljanjem nekog događaja generišemo iskustvo, a iskustvo je osnov učenja. Ako se, recimo, nalazimo u nečijem društvu, čitamo knjigu ili gledamo video klip - mi učimo.... Nezavisno od naše volje mi apdejtujemo naš mentalni operativni sistem. 


Milerovo pravilo

Rodžer Miler, bio je američki psiholog, koji je bio jedan od osnivača kognitivne psihologije, i šireg polja kognitivne nauke. Takođe je doprineo formiranju polja psiholingvistike. Miler je napisao nekoliko knjiga i usmeravao razvoj VordNeta, onlajn baze podataka za povezivanje reči koje mogu koristiti računarski programi. Napisao je čuveni čkanak „Čarobni broj sedam, plus ili minus dva”, u kome je primetio da mnogi različiti eksperimentalni nalazi razmatrani zajedno otkrivaju prisustvo prosečne granice od sedam za ljudsku sposobnost kratkotrajne memorije. Ovaj rad često citiraju psiholozi i u široj kulturnoj sferi. Miler je osvojio brojne nagrade, uključujući i Nacionalnu medalju za nauku.

Milerovo pravilo je nama važno zbog usvajanja strategije obrade informacija i njihovog pakovanja u funkcionalno znanje. Jednostavno svaki pojam koji učimo sme da se graniči sa maksimalno sedam drugih pojmova kako bi obrada informacija bila efikasna. 

Šta to znači?

Na primer kada pamtimo pamtićemo podatke u "paketima" koji imaju do sedam informacija. Ako ih ima više, recimo u nekom nabrajanju, podelićemo memorijske zalogaje na manje celine od po 4, 5  ili 6 informacija.


Miltonove Metafore

Milton Erikson, čuveni psiholog i psihijatar je imao običaj da kaže kako je nesvesno daleko pametnije od svesnog. Njegov rad počiva na istraživanju i radu sa klijentima upotrebom simbola i metafore u visoko sugestivnoj komunikaciji. Njegov cilj u komunikaciji bio je da napravi promene iza logičkih pravila u nesvesnom delu uma - gde se zapravo sve odluke i donose. 

Miltonova saznanja koristimo kako bismo imali upečatljivija predavanja i kako bismo lakše pravili promene kod klijenata.  





Copyright © 2017 Uči lako saznaj kako. Sva prava zadržana. Izrada sajta - GW :: Optimizacija sajta - WBS