GDE SMO SADA?

U "teoriji", posao opismenjavanja deluje jednostavno - znanje o svakoj od ovih tema je dostupno, gotovo besplatno i gde god postoji internet. 

Međutim postoje bar dve stvari koje usporavaju ovaj proces - tromost školskih sistema i kultura.

Posmatrajući Evropu škole su, osim nekih izuzetaka u zemljama Beneluksa i Švajcarskoj dizajnirane sa veoma zastarelom svrhom koja datira iz ere industrijalizacija. Njihov cilj je da proizvedu funkcionalnog radnika koji će se brzo uklopiti u rad u fabrici - kao visoko proceduralizovanom uređenju bez mnogo mesta za kreativnost, kreativnost i improvizaciju . Mi smo sada dva društvena stepenika dalje od tog doba. 

Klasične škole su, kao sistem, postale nefunkcionalne i realno ometaju proces obrazovanja. Parcijalne projekte u kojima entuzijasti ili politikanti ulažu puno energije, kao i pojedince koji se mere u promilima u odnosu na ukupan broj armije nastavnika ne možemo smatrati rešenjem. Sistem je prevelik za promenu. To zna svako ko se bavi organizacionom kulturom i trebalo bi to moramo da prihvatimo. Naša zelkja da sve bude u redu - neće učiniti da sve postane u redu Dakle, ne postoji reforma koja od škole može da napravi nešto korisnije od ovoga gde je sada i za par godina će većina kompanija odustati od zahteva da njeni zaposleni imaju diplome neke škole ili fakluteta (Poput Google, Apple, Hilton, Bank of America, Ernst & Young, i drugih)

Drugo, većina nas ne razume društveni kontekst. Imperativ današnjice je konstantno usavršavanje, jer se više ne borimo samo sa mlađim kolegama kako je bilo pre 60 godina, niti sa emigrantima koji će nam za manje para uzeti posao. Mi danas sve više imamo posla sa pametnim sistemima i razvojem A.I. i Web3 tehnologija (znate li uopšte šta su ove tehnologije). Imaćemo problem i sa mašinama (aplikacijama) koje će raditi posao umesto nas. Postaćemo zamenljivi i završiti negde na otpadu radne snage. 

Kako ne razumemo društveni kontekst? Istraživanja pokazuju (EU Stat) da se na balkanu u proseku obrazuje manje od 4% odrasle populacije. Sa druge strane u Švajcarskoj taj procenat je 31% u Švedskoj 28%, a EU prosek je 11%.

Promena koju želimo zato neće i ni teoretski ne može da dođe spolja. Jedina promena koji možemo da očekujemo i štaviše, realna je dostižna ja ona koje dolazi od nas samim. "Biće nam bolje, kada mi budemo bolji"

 

KAKO DO PISMENOSTI?

Promena svesti iako zvuči pompezno i teoretski je zapravo usvajanje trenda ili mode obrazovanja na nivou jednog naroda. Na tome u EU postoje kako definisane politike, tako i konkretni projekti. Cilj EU je da do 2026. godine 15% odraslih učestvuje u procesima permanentne edukacije. Smisao njihovog zalaganja je i ekonomski, jer istraživanje Svetske banke pokazuje da jedan uložen dolar u obrazovanje donosi 20 USD na horizontu od pet godina. 

Naš put, kao organizacije koje ima za cilj da utiče na promenu svesti nekog dela populacije je da pokažemo ljudima kako da kroz praktične alate mogu da naprave proverljive kvalitativne promene. Izabrali smo razvoj kognitivnih veština - sposobnost učenja jer je ta sposobnost veoma fleksibilna - napredak je brz i momentalan i do sada imamo veoma dobre rezultate na tom polju.

Copyright © 2017 Uči lako saznaj kako. Sva prava zadržana. Izrada sajta - GW :: Optimizacija sajta - WBS