Brzo Čitanje i organizacija učenja

Brzo čitanje i organizacija učenja PG

Škola intelektualnih veština u Podgorici uspešno drži edukacije i predavanja iz oblasti učenja već 6 godina. Do sada smo obučili tehnikama i strategijama za učenje više od 1000 ljudi samo u Crnoj Gori.

Ovog puta smo u Podgorici, sa treningom Brzo čitanje i organizacija učenja. Predavač na treningu će biti Igor Rakić, osnivač Škole intelektualnih veština i autor svih programa.

 

Više o treningu:

Trening Brzo čitanje u Podgorici (4/5 novembar) će obuhvatati tehnike za brzo čitanje i neke od strategija za organizaciju učenja.

  • Brzo Čitanje predstavlja set intelektualnih veština koja obuhvataju tehnike za napredno čitanje beletristike, informativne i stručne literature, kao i za pregledanje tekstova ili pretraživanje podataka.
  • Posle treninga ćete čitati od 50% do 100% brže nego na početnom testu, sa istim ili većim razumevanjem pročitanog.
  • Tokom treninga radimo još na vežbanju percepcije, tehnikama za koncetraciju i motivaciju.
  • Tehnike brzog čitanja mogu da se primene na sve vrste literature a brzina čitanja se prilagođava u zavisnosti od kompleksnosti sadržine i toga da li je tekst već poznat ili se prvi put čita.
  • Trening je namenjen svima od 9 godina pa na dalje: đacima, studentima ali i odraslima koji zbog potreba posla ili usavršavanja imaju dosta materijala za čitanje.

Prijavu na ovaj trening možete izvršiti putem telefona: +38164-34-25-865 (dostupan je viber) ili popunjavanjem upitnika na linku: https://goo.gl/forms/qrrQqOTNBThMCEpv2

U narednom tekstu pročitajte više o  tome koji su benefti ovog treninga kao i koji su to problemi u konvencionalnom načinu čitanja doveli do njegovog nastanka.

_____________________________________________________________________________________

Problemi sa konvencionalnim čitanjem

Svesni smo da skoro pa svako ima manje ili veće probleme se čitanjem od slabe koncentracije, motivacije, prisećanja ili razumevanja pročitanog. U narednim redovima prikazaćemo nekoliko osnovnih teškoća sa kojima se suočavamo dok čitamo.

Problem upravljanja očima – ljudske oči imaju dva režima rada. Jedan bismo mogli da nazovemo “iščekivanje”, a drugi “praćenje”. Prvi služi da bismo, kao efikasan stražar, mogli da pregledamo okolinu i da brzo uočavamo prilike i pretnje. On podrazumeva da oči prave nasumične trzaje kako bi u desetinama pozicija u minuti snimile okolinu. Drugi (praćenje) nam je potreban onda kada pratimo kretanje nekog objekta u prostoru.

Problem koji imamo dok čitamo je to što mi prisiljavamo oči da “prate” red koji se ne kreće. Red fizički stoji. Mi zapravo tražimo od mozga da oči pokreće da čitaju misao koja se ne vidi. Zbog toga um biva zbunjen i nakon svake reči koju pročita zadaje očima komandu da ipak naprave jedan mikrotrzaj kako bi proverio da li se nešto kreće. Kada vidi da se ne kreće, onda nastavlja dalje. Šta je rezultat? Ova fenomen nas košta gubitka oko dve i po sekunde po redu ili oko pet sati tokom čitanja neke knjige.

Problem konteksta – mi razmišljamo u kontekstu – vidimo prvo širu sliku (uopšteno), pa se onda fokusiramo na pojedinosti (detalje). Kod čitanja – mi čitamo detalj po detalj, a tek onda percipiramo kontekst – tj razumevamo. Potpuno inverzno u odnosu na ono što naš um želi.

Problem koncentracije – Tradicionalno čitanje nam pravi problem i sa koncentracijom zbog jednostavnog razloga koji je 1980 opisao Rodžer Speri, a kasnije i Pol Torens. Odrastanjem, između sedme i dvanaeste godine, određene zone u kori velikog mozga se specijalizuju za kreativnost i intuiciju, a druge za logiku, analizu i vreme. Kada ih koristimo simultano (zajedno) mi imamo odličnu koncentraciju. Kada koristimo samo jednu – nemamo je.

Primer za simultano korištenje obe kortikalne sposobnosti je recimo gledanje filma – imamo potpunu koncentraciju i iluziju da vreme “leti”. Ukoliko koristimo pretežno logički kompleks – vreme “sporo teče”, ne možemo ništa da zapamtimo. Ovaj drugi slučaj se dešava kada čitamo neku suvoparnu literaturu. Dakle, mi nemamo koncentraciju dok čitamo zbog toga što ne koristimo sve potrebne resurse našeg uma.

Problem radijalnog razmišljanja – Naš um razmišlja radijalno – skače sa teme na temu kako mu je zanimljivo. Suprotno tome, dok taj fenomen naučnici nisu shvatili, obrazovni sistemi su hteli da na nauče da razmišljamo “pravilno” logički, po klasama, uređeno itd. Problem je kulminirao onda kada su nastale interet tehnologije koje funkcionišu baš kako mozak voli – “klikćemo” i svoju pažnju posvećujemo određenoj temi par desetina sekudi, a onda idemo dalje kuda nas radoznalost nosi. Nakon sedam godina vaspitanja kod kuće – dete nauči da razmišlja na ovaj – (prirodan) radijalan način i to nauči da razišlja jako brzo, daleko brže nego što su to činili npr baka i deka kada su bili mali. No, kada dođe u školu to dete se suočava sa činjenicom da ne ume da razmišlja po “školskom” sistemu i onda ga proglašavaju za dete sa problemima u učenju (zapravo je škola ta koja ima problem sa neprilagođavanjem društvenom kontekstu)

Problem “zalogaja” – Prilikom razmišljanja (deliču sekunde) ljudski um svesno paralelno može da obradi između pet i devet informacija (Miller 1957). Preko toga – nastaje “blokada”. Kada čitamo tradicionalnom metodikom – “reč-po-reč” mi upravo to činimo svom umu. Kada uzima informacije (detalje) preko mere um se jako brzo “zasiti” i “zablokira”. Dakle, mi nesvesno “blokiramo” svoju koncentraciju. Koncentracija traje do tri minuta ili do devet informacija i neprirodno je očekivati da neko ima fokus od 45 minuta.

Problem istog alata – Mi prilikom čitanja svih vrsta literature koristimo isti alat za čitanje. Na isti način čitamo beletristiku, informativne izvore i stručnu literaturu. Taj princip bi bio isti kao kada bismo tokom obroka uvek koristili samo kašiku – i to onu malu – za kafu ili čaj.

Trening u četiri dimenzije

Da bismo rešili navedene probleme potrebno je napraviti trening koji se odvija u četiri dimenzije. Prvo, potrebno je da optimizujemo motoriku oka – jer oko pravi oko šesnaest puta više pokreta nego što je potrebno dok čita.

Drugo, trebalo bi da razradimo percepciju – tj način kako naš um “slika” reči koje čitamo. Cilj je da sa fotografisanja jedne po jedne reči – on usvoju nesvesnu naviku da fotografiše “grozdove” od dvem tri ili više reči.

Treće, potrebno je razviti sposobnosti apercepcije ili razumevanja i četvrto sposobnosti prisećanjapročitanih informacija.

Prijavu na ovaj trening možete izvršiti putem telefona: +38164-34-25-865 (dostupan je viber) ili popunjavanjem upitnika na linku: https://goo.gl/forms/qrrQqOTNBThMCEpv2

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone