Zašto mom čitanju treba unapređenje?

Scenario 1: Koliko knjiga koje ste želeli da pročitate, čeka negde na polici, ili na drajvu vašeg iPad-a? Koliko dugo iščekuješ mitski zamišljeni odmor, negde na nekom moru na koji u svojim fantazijama odlaziš sa jednim koferčetom knjiga koje ćeš uz miris mora i ukus nekog voća ili koktela, negde u hladu pročitati?  

Scenario 2: Koliko je zapravo izvodljivo da pored svih obaveza pročitaš literaturu potrebnu za polaganje ispita, da uhvatiš korak sa predispitnim obavezama? 

Scenario 3: Koliko je realno da se koncentrišeš na apstraktnu i neinteresantnu materiju sa kojom se u većini slučajeva srećemo tokom školovanja? 

Ako je bilo koje od ovih pitanja "tvoje", onda imaš problem koji se na kraju svodi na to da vreme koje imaš nije dovoljno za stvari koje bi želeo. 

Sad, ukoliko unapredimo tehniku čitanja i organizacije svih intelektualnih aktivnosti samo 30%, što može da se postigne kroz manje od 6 sati treninga, dobićete dovoljno vremena da godišnje pročitate oko 30 novih knjiga. 

Za pet godina od danas postaćete jedna od najčitanijih osoba u svojoj zemlji. 

 

Šta kod našeg Čitanja može da se unapredi?

Čitanje čini 60% učenja. Većina učenika, studenata ili odraslih smatra da bi bilo više nego korisno kada bi mogli da čitaju brže, da tom prilikom mogu lakše da razumeju to što čitaju i zapamte više informacija. Uz to se obično pominje i bolji fokus, kao i istrajnost u čitanju, naročito nezanimljivih sadržaja. 

Upravo su to strategije koje nedostaju našem čitanju i koje kroz adekvatnu vežbu mogu da se unaprede - motivacija, pažnja i koncentracija, brzina upijanja informacija, sposobnost selekcije i povezivanja i na kraju prisećanje.

Takođe, trebalo bi da unapredimo i naše sposobnosti čitanja raznih vrsta literature. Beletristika se čita na jedan, stručna literatura na drugi, a informativna na treći način. 

Ukoliko rešimo ovih sedam problema imaćemo izvrsnu tehniku čitanja. 


Koji problemi postoje sa klasičnim čitanjem?

U narednim redovima prikazaćemo nekoliko osnovnih teškoća sa kojima se suočavamo dok čitamo:

  • Problem upravljanja očima – ljudske oči imaju dva režima rada. Jedan bismo mogli da nazovemo “iščekivanje”, a drugi “praćenje”. Prvi služi da bismo, kao efikasan stražar, mogli da pregledamo okolinu i da brzo uočavamo prilike i pretnje. On podrazumeva da oči prave nasumične trzaje kako bi u desetinama pozicija u minuti snimile okolinu. Drugi (praćenje) nam je potreban onda kada pratimo kretanje nekog objekta u prostoru. Problem koji imamo dok čitamo je to što mi prisiljavamo oči da “prate” red koji se ne kreće. Red fizički stoji. Mi zapravo tražimo od mozga da oči pokreće da čitaju misao koja se ne vidi. Zbog toga um biva zbunjen i nakon svake reči koju pročita zadaje očima komandu da ipak naprave jedan mikrotrzaj kako bi proverio da li se nešto kreće. Kada vidi da se ne kreće, onda nastavlja dalje. Šta je rezultat? Ovaj fenomen nas košta gubitka oko dve i po sekunde po redu ili oko pet sati tokom čitanja neke knjige.
  • Problem konteksta – mi razmišljamo u kontekstu – vidimo prvo širu sliku (uopšteno), pa se onda fokusiramo na pojedinosti (detalje). Kod čitanja – mi čitamo detalj po detalj, a tek onda percipiramo kontekst – tj razumevamo. Potpuno inverzno u odnosu na ono što naš um želi.
  • Problem koncentracije - Tradicionalno čitanje nam pravi problem i sa koncentracijom zbog jednostavnog razloga koji je 1980 opisao Rodžer Speri, a kasnije i Pol Torens. Odrastanjem, između sedme i dvanaeste godine, određene zone u kori velikog mozga se specijalizuju za kreativnost i intuiciju, a druge za logiku, analizu i vreme. Kada ih koristimo simultano (zajedno) mi imamo odličnu koncentraciju. Kada koristimo samo jednu – nemamo je. Primer za simultano korištenje obe kortikalne sposobnosti je recimo gledanje filma – imamo potpunu koncentraciju i iluziju da vreme “leti”. Ukoliko koristimo pretežno logički kompleks – vreme “sporo teče”, ne možemo ništa da zapamtimo. Ovaj drugi slučaj se dešava kada čitamo neku suvoparnu literaturu. Dakle, mi nemamo koncentraciju dok čitamo zbog toga što ne koristimo sve potrebne resurse našeg uma.
  • Problem radijalnog razmišljanja - Naš um razmišlja radijalno – skače sa teme na temu kako mu je zanimljivo. Suprotno tome, dok taj fenomen naučnici nisu shvatili, obrazovni sistemi su hteli da nas nauče da razmišljamo “pravilno” linearno. Umesto da cilj učenja ili čitanja bude da shvatimo temu glavne kategorije i povežemo ih sa detaljima, cilj je da memorišemo gradivo. Pošto je linearno razmišljanje u koliziji sa prirodom funkcionisanja našeg uma, kao posledicu osećamo dosadu koja nas tera da prekinemo sa neprirodnim ponašanjem i pronađemo nešto drugo, vrednije čime ćemo okupirati misli.
  • Problem “zalogaja”. Prilikom razmišljanja (u deliću sekunde) logički um paralelno može da obradi između pet i devet informacija (Miller 1957). Preko ovog broja informacija, kada razmišljamo o više od 9 informacija – nastaje “blokada”. Kada čitamo tradicionalnom metodikom – “reč-po-reč” mi upravo to činimo svom umu. Kada uzima informacije (detalje) preko "mere" um se jako brzo “zasiti” i “zablokira”. Dakle, mi nesvesno “blokiramo” svoju koncentraciju.
  • Problem istog alata. Mi prilikom čitanja svih vrsta literature koristimo isti alat, odnosno strategiju za čitanje. Na isti način čitamo beletristiku, informativne izvore i stručnu literaturu. Taj princip bi bio isti kao kada bismo tokom obroka uvek koristili samo kašiku – i to onu malu – za kafu ili čaj.


Trening u četiri dimenzije

Da bismo rešili navedene probleme potrebno je napraviti psihomotorni rening koji se odvija u četiri dimenzije. 

Potrebno je da:

  1. Optimizujemo motoriku (pokrete oka i fokus samog očnog sočiva)
  2. Unapredimo proces upijanja informacija
  3. Usavršimo proces prisećanja informacija
  4. Uvežbamo posebne načine čitanja stručne literature

Kada utreniramo ove procese, što se dešava na samom treningu, trebalo bi da zadržimo novu veštinu tako što ćemo je svaki dan u narednih 20ak dana vežbati nekoliko (oko 12) minuta dnevno



Kako izgleda trening Brzog čitanja?

Trening traje dva dana po šest sati. Počinje testom – gde vidimo koliko ko brzo i sa koliko razumevanja čita. Nakon toga u segmentima od po četrdesetak minuta radimo na veoma intenzivnom vežbanju motorike, percepcije, razumevanja i prisećanja – i usput se konstantno testiramo.

Prvi pomak u veštini se vidi nakon tri sata treninga, a do kraja dvodnevne edukacije polaznici u proseku čitaju oko 80% brže i efikasnije nego na početku.

Trening se završava testom i uputstvom o samostalnom vežbanju nakon čega polaznici vežbaju tehniku i tokom naredne tri nedelje je podižu na automatski nivo.

Tokom vežbanja, ali i kasnije svima su dostupne konsultacije kako bi rešili nedoumice koje mogu da imaju oko tehnike.


Da li je Brzo Čitanje - "Brzo"?

Zapravo, zbog ove kontroverze i uverenja da je ono "što je brzo i kuso", bolji naziv za tehniku brzog čitanja bi bio funkcionalno čitanje, ali je termin "Brzo" odomaćen u prethodnih 50 godina, tako da ga po inerciji svi prepoznaju i koriste. Naziv Brzo Čitanje (speed reading) skovala početkom 50-tih godina XX veke Evelin Vud koja je oformila i prvu školu intelektualnih veština. Kasnije ovaj termin ulazi u širu upotrebu, tako da danas bilo ko ko se bavi treningom efikasnosti čitanja, praktikuje neku vrstu “brzog čitanja”.

Dakle, Brzo Čitanje je brzo onoliko koliko to kontekst zahteva. Zapravo, poenta je u tome da mi u svojem setu intelektualnih alata Brzim Čitanjem dobijamo sposobnost da poput "menjača" na automobilu menjamo brzinu našeg čitanja u zavisnosti od cilja koji imamo prilikom ove mentalne operacije. Svakako, važi i to da isti tekst nećemo čitati uvek istom brzinom, da ćemo daleko brže čitati vesti nego stručnu literaturu i da ćemo uživati i zastajkivati da bismo izreflektovali ono što smo upili čitajući neki roman...

Brzo čitanje je skup strategija koje nam pomažu da prevaziđemo osnovne probleme u procesu čitanja, ubrzamo samo čitanje, kao i da naučimo strategije i tehnike za napredno čitanje, razumevanje i pamćenje svih vrsta literature.  

Svakako stoji i to da će brzi čitač čitati daleko brže od nekog ko nije trenirao ovu veštinu, isto kao što neko ko svaki dan vežba trčanje trči brže i izdržljiviji je u odnosu na nekoga ko ne trenira.


Šta sve obuhvata trening?

Trening Brzo Čitanje, deo je šireg programa koji nazivamo Tesla Program efikasnog učenja. Ceo program se sastoji iz tri dela (treninga) na kojem se bavimo prijemom, obradom i skladištenjem informacija. Brzo čitanje se bavi ovim prvim delom koji čini preko 50% procesa učenja. Detaljno obuhvata sledeće teme:

  1. Osnovu tehniku čitanja
  2. Tri tehnike Brzog čitanja
  3. Strategiju čitanja stručne literature
  4. Strategije efikasne organizacije u učenju
  5. Strategiju obnavljanja




PRIJAVI SE

Informacije i prijava:  +381 63 86 43 341




Copyright © 2017 Uči lako saznaj kako. Sva prava zadržana. Izrada sajta - GW :: Optimizacija sajta - WBS