Sagradi veliki, jak, poštovan visoko-obrazovni sistem u zemlji i ekonomija će procvetati.

Prema analizi Londonske škole ekonomije i političkih nauka, koja je obuhvatila skoro 15,000 univerziteta iz 78 zemalja, došlo se do zaključka da udvostručavanje broja univerziteta u regionu, dovodi do povećanja BDP-a za 4,7% u toj oblasti u narednih 5 godina.

Pa da vidimo koje su to zemlje na koje treba obratiti pažnju? Koji regioni su na najboljem mestu da bi mogla da se iskoristi veza između ekspanzije visokog obrazovanja i ekonomskog rasta?

Nije lako dati odgovor na ta pitanja. U saradnji sa Centrom za Globalno Visoko obrazovanje pri UCL Institutu za obrazovanje, Times Higher Education je posmatrao spektar akademskih i ekonomskih merila, kao što su stopa objavljenih istraživanja, uključenost u visoko obrazovanje i BDP po glavi stanovnika i na osnovu toga izdvojio sedam zemalja koje su u odličnoj poziciji da uspeju.

Dobile su naziv TACTICS.

1 blog

Sa gledišta visokog obrazovanja, Tajland, Argentina, Čile, Turska, Iran, Kolumbija i Srbija imaju potencijal da prestignu BRICS, nacije Brazila, Rusije, Indije, Kine, Južne Afrike – zemlje koje su tradicionalno predstavljene kao svetske zvezde u usponu.

U svim ovim zemljama, BDP je ispod 15,000 američkih dolara po glavi stanovnika, a ipak najmanje polovina populacije mladih uključena je u visoko obrazovanje. Uključenost je porasla za 5% i više između 2010. i 2014. godine; broj objavljenih istraživanja raste za bar 30,000 članaka godišnje; i imaju bar jedan univerzitet na THE – svetskoj rang listi univerziteta. Potpuna metodologija po kojoj je vršena analiza dostupna je na sledećem linku.

2 blog

Kako urednik THE Džon Gil objašnjava da, iako ove zemlje stvaraju povoljne uslove koji su potrebni da „uberu plodove“, daleko su od homogenih: svaka zemlja ima „različite mešavine snaga i slabosti.“

Izdvojio je Iran i Tursku, kao dve intelektualno bogate nacije, koje beleže dobre rezultate po pitanju opšteg broja upisa u visokoškolske institucije i ponose se konstantnim rastom u učešću. „Međutim, svaka se susreće sa ogromnim političkim izazovima. Prema Indeksu Percepcije Korupcije koji objavljuje Transparency International, Iran je rangiran kao zemlja sa najkorumpiranijim javnim sektorom, a akademske zasluge povezane su sa ideologijom koliko i sa stvarnom vrednošću.”

To je važno. Jedna analiza podataka u okviru TACTICS, jednostavno rečeno, pokazuje povezanost visokog nivoa korupcije sa nižim kvalitetom istraživanja.

Turska ima svoje posebne probleme.

Krah vlade, nakon prošlogodišnjeg pokušaja vojnog puča doveo je do toga da 1,500 dekana bude primorano da da ostavku. Univerziteti se oslanjaju na talente koje mogu da privuku, a šteta do koje je ova situacija dovela može i te kako da naruši njihovu sposobnost da privuku vrhunske istraživače.

U stvari, svaka od TACTICS nacija ima probleme koji bi, ako se njima ne pozabavi, mogli da ugroze napredak koji bi tako lako mogli da ostvare.

Ipak, ako pažljivo pogledate angažovanost ovih zemalja iz ugla visokog obrazovanja, kao što rađeno u ovoj analizi, onda njihov rast stvarno može da bude definišuća karakteristika sledeće decenije.

Po broju objavljenih istraživanja, stepenu učešča u visokom obrazovanju i rezultatima na svetskim rang listama, ovi „favoriti iz senke“ već uveliko redovno prestižu zemlje BRICSa.

A kada su zemlje uspešne u ovim oblastima, onda će skoro uvek „pobrati plodove“ u vidu ekonomskih dobiti.

Priredila: Julija Milovanović

Izvor: www.weforum.org

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone