Piše: Isidora Miletić

Motivacija je unutrašnja sila zbog koje se krećemo ka nečemu, osobi, rešenju, avanturi ili bilo kakvom cilju. Kada ne osećamo dovoljnu motivaciju da uradimo nešto, mi stagniramo. To su najčešće situacije kada se osećamo da nemamo gde, da smo zarobljeni i da nas nešto sputava. Kada verujemo da za jedan problem postoji samo jedno rešenje, i da na jedno pitanje postoji samo jedan odgovor. Ovo uprošćavanje našeg uma i situacija u koje dospevamo ima za posledicu gubljenje motivacije i samim tim, nedostatak kretanja.

Motivacija je direktno povezana sa ishodom učenja i jedan je od najčešćih problema učenika i studenata. Zašto? Koji su to razlozi zbog kojih gubimo motivaciju? Kada prestajemo da se krećemo ka svojoj želji, snu ili cilju?

Motivacija je teško merljiva, i o njoj su postavljane različite teorije. Jedno je sigurno, a to je da na nju utiče veliki broj faktora. To su i spoljašnji i unutrašnji faktori, nagrade i kazne, interesovanja i preferencije, ciljevi i vrednosti…

Pored navedenog, nivo motivacije zavisi i od toga kako objašnjavamo razlog našeg neuspeha, ili preciznije – koji odgovor dajemo na pitanja: „Zašto sam dobio lošu ocenu? Zašto sam pao ispit? – Zašto rezultat ne oslikava moj trud?“

Istraživanja pokazuju da visoko motivisani studenti, uzrok za svoj neuspeh na ispitu objašnjavaju težinom zadatka i svojom nedovoljnom pripremom. Zbog toga ostaju motivisani i nakon neuspeha, jer znaju kako će to u budućnosti da promene. Oni smatraju da ishod zavisi isključivo od njih, a da je neuspeh trenutan i promenljiv u budućnosti.

Sa druge strane, nisko motivisani studenti imaju tendenciju da neuspeh objašnjavaju spoljašnjim faktorima. Kao razloge za neuspeh navode to da su izvukli najteže pitanje ili da profesor tog dana nije bio raspoložen (a nekada razlog nalaze i u samoj ličnosti profesora – „on je prosto kreten“). Na taj način, smatraju da oni nemaju nikakav uticaj na buduće ishode i nisu motivisani da se trude i napreduju.

Međutim, i visoko motivisani studenti, posle više ponovljenih neuspeha, objašnjenja za svoj neuspeh postepeno menjaju u suprotnom pravcu. Njihovo početno preuzimanje odgovornosti za neuspeh se prvo menja u okrivljavanje spoljašnjih činilaca- više ne vide problem u nedostatku njihovog truda i znanja, već u nedostatku  sreće ili strogom profesoru. Na kraju, student zaključuje da se zapravo radi o njegovoj nesposobnosti za savladavanje ispita. Ove karakteristike i faze objašnjavanja uzroka neuspeha nezavisna su od uzrasta i odnose se i na mlađe i starije generacije.

U skladu sa tim, posle niza ponovljenih neuspeha koji pojedinac ne smatra da realno oslikava njegovo zalaganje i trud, javlja se osećaj nemoći nad situacijom. Osećaj nemoći je najveći demotivator od svih potencijalnih osećanja, i korisno je kloniti ga se u potpunosti.

Pigmalion efekat (Kralj Pigmalion je prvo napravio statuu, a potom joj udahnuo život) je fenomen kada visoka očekivanja nastavnika od nekog učenika dovode do njegovog realnog napretka. Ta očekivanja ne moraju da budu objektivno zasnovana. I ako taj učenik možda oseća nemoć u datom trenutku, nastavnikova vera je ta koja pobeđuje. Nastavnik na učenika zapravo deluje na taj način što ga svaki dan podseća i ubeđuje da on može da napreduje i to se manifestuje učenikovim većim trudom, koji kasnije dovodi do stvarnog napretka.

Dakle, potrebna nam je samo jedna osoba koja će da veruje u nas i da nas svakog dana podseća šta sve možemo. A ta osoba možemo da budemo i sami sebi. Sa sobom smo najviše vremena i sebi najviše verujemo, pa možemo sebi da budemo i osoba koja će nas motivisati. Neko ko će nam uporno ponavljati da je osećaj nemoći samo rezultat nerealnih objašnjenja naših neuspeha. Neuspeh u bilo kojoj oblasti je trenutan i promenljiv. Kao takav, on nam samo daje smernice šta možemo bolje da uradimo sledeći put.

I zato kod sledećeg neuspeha treba da se setimo da od odgovora na pitanja: „Zašto sam dobio lošu ocenu? Zašto sam pao ispit? – Zašto rezultat ne oslikava moj trud?“ može da zavisi ishod u budućnosti.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone