TEXTPiše: Igor Rakić, Osnivač Škole Intelektualnih Veština

Među učenicima i studentima najbrojniji su oni  koji spadaju u red “kampanjaca”.Oni imaju nekoliko zajedničkih osobina: odlažu početak učenja, kada počnu da uče – uče veoma intenzivno i fokusirano i preživljavaju visok stepen stresa za vreme učenja. Njih, kao i druge adrenalinske zavisnike, motiviše cajtnot, bol i potencijalni gubitak koji mogu da dožive. Tako da, dok bol nije dovoljno veliki – kampanjci se drže “zemlje dembelije”. Tek kada se stvari “zakuvaju” oni se poput razjarenog medveda bude iz “zimskog sna” i pokazuju svoju “snagu”. Međutim, koliko god bili vispreni, kampanjci, ipak, ne drže stvari pod kontrolom, tako da im se, u velikom broju slučajeva dešava da ne stignu da završe učenje do predviđenog roka, čak, iako su sve “lepo” isplanirali.

Iz razgovora sa više hiljada studenata, koji su pohađali moja predavanja o tehnikama učenja, dobio sam prilično jasnu sliku šta je to uzrok fenomena “da sam imao još dva ili tri dana sigurno bih maestrirao”. Greška koju prave nalazi se u načinu planiranja. Sad, samo planiranje učenja kod većine je toliko primitivno i pogrešno da, tokom spremanja jednog ispita u ukupnom trajanju od, recimo, 120 sati na planiranje i razmišljanje o ispitu (a ne na učenje) potrošimo oko 30% vremena što je preterano jer je optimum oko 7%. No, sada nećemo analizirati sisteme planiranja učenja, nego ćemo se fokusirati na uzrok – zašto nam nedostaje taj “mitski” jedan dan zbog kojeg masa studenata ne stigne da pripremi ispit.

Student planira linearno. Sebi zadaje koliko će materije uraditi tokom dana čineći to u nekim jednakim prosečnim porcijama koje pravi na osnovu “osećaja”. U najvećem broju slučajeva student sebi razreže određeni broj pitanja ili strana koje bi trebalo da “pređe” tokom dana. Na primer: “Svaki dan ću da “pređem” po 30 strana. Tako ću da radim petnaest dana i sigurno prelazim 400 strana”. Ovakav način planiranja je unapred osuđen na propast zbog dve stvari. Prvo “preći” ispit i naučiti ga nije isto, a drugo “gustina i težina” same materije varira od lekcije do lekcije i nema nikakve šanse da će plan koji smo napravili biti realan.

Da bismo napravili realističan (održiv) plan moramo da znamo još par stvari. Učenje je proces kod kojeg nam je priroda, kako bi optimizovala broj informacija kojima operišemo, napravila softver za raspremanje uma koji mi poznajemo kao zaboravljanje. Zaboravljanje funkcioniše tako što, sve što učimo, a ne koristimo ga nakon završetka učenja, ili kada učimo nešto što nas preterano ne interesuje, naš mozak “zamagljuje” zapis koji smo napravili u našim neuronima. Ovaj proces se dešava lagano u talasimo. Zaboravljanje se navraća više puta – nakon 10 minuta, 24 sata, nedelju dana, tri nedelje, itd.

Dakle, ako nešto hoćemo da zapamtimo, mi moramo da preveniramo zaboravljanje, tako što ćemo obnoviti i mozgu dati signal da ne briše te informacije zato što su nam potrebne. Zato moramo da ponavljamo i utvrđujemo znanje. Pošto zaboravljanje dolazi u talasima koji dolaze u prilično predvidljivim intervalima, obnavljanje treba da bude organizovano tako da ga uvek sprovedemo u momentu pre nego što naiđe cunami zaborava.

Sad, da se vratimo na organizaciju. Preveniranje zaboravljanja zahteva vreme koje raste od početka ka kraju spremanja ispita. Kada učimo i odmičemo u spremanju ispita, raste naše znanje,  ali raste i potreba da obnavljamo. Vreme koje nam je potrebno da obnovimo gradivo nakon, na primer tri nedelje, je nekoliko puta duže nego kod obnavljanja u prvih par dana. Ukoliko ne uplaniramo vreme za obnavljanje doći ćemo u problem koji ćemo moći da rešimo ili produžavanjem vremena učenja ili smanjivanjem kvaliteta prisećanja.

Dakle, u organizaciju učenja moramo da uvrstimo obnavljanje koje će rasti od početka Pokidajučenja gde će činiti mali deo (1/9) učenja, čiji će obim rasti do kraja učenja gde će, na primer tokom poslednjeg dana učenja činiti 9/10 učenja.

Recept za pravilniju organizaciju učenja glasi ovako:

  • svaki dan 1/9 ukupnog vremena koliko potrošiš na učenje potroši na obnavljanje
  • obnavljanje radi u ciklusima od 24 sata, 7 dana i 3 nedelje
  • kako odmiču dani pripremanja ispita količina usvajanja znanja treba da pada (da svesno planiramo manje da učimo novih stvari), a opseg ponavljanja treba da se poveća. To znači da, ako sam na početku učio šest sati i ponavljao jedan sat, pred kraj spremanja ispita stvari treba da budu obratne da učim jedan sat,  a obnavljam šest.

Ako planiranju pristupimo na ovakav način, izbeći ćemo “prazan hod” na početku, smanjićemo broj puta revidiranja plana i stvorićemo vreme za ponavljanje na kraju. Ponekad ćemo i uvideti da nije moguće da spremimo neki ispit, ali, iskustvo pokazuje da ćemo uglavnom primetiti suprotno.

Javite da li ste probali i kakvi su efekti.

Ukoliko želite da saznate kako možete da briljirate na predstojećim ispitima i prijemnim slobodno nam pišite na info@intelektualnevestine.rs ili popunite prijavnu formu na http://goo.gl/dkqLKg

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone