Ako kažemo ribi da se penje na drvo, ona će ceo život za sebe misliti da je glupa- stav je finskih pedagoga, zemlje sa dugogodišnjim zavidnim rezultatima učenika na PISA testovima (Programme for International Student Assessment). PISA test je namenjen učenicima evropskih zemalja, a pored opšte kulture, proverava sposobnost logičkog mišljenja. rešavanja problema, kao i praktične vestine.

Uzmemo li u obzir niske rezultate koje srpski učenici postižu na istim testovima, moramo se zapitati u čemu se krije tajna uspeha? Poznato je da je Finska, otvorena za inovacije, a školstvo u Srbiji žudi za reformom. Pokreću se mnoge inicijative, ali uspeh i dalje izostaje. Stručnjaci tvrde da je neophodno promeniti odnos prema obrazovanju, a čak i lajk moze primetiti da su sredstva, metode, pa čak i teme u našem školstvu zastarele i za današnje vreme nefunkcionalne.

Razvijene zemlje kao što je i pomenuta Finska nude funkcionalno učenjerešenje onima koji umeju da slušaju. Fleksibilni školski program, koji učeniku, između ostalog, dozvoljava da sam odredi da li će napredovati bržim tempom i srednju školu završiti za 2 umesto za 3 godine koliko je predviđeno, ili će on izabrati da uči sporije i školu zavši za 4 godine, stvara pozitivnu radnu atmosferu, bez pritiska i stresa sa kojim se suočavaju naši učenici. Osim toga oni mogu da biraju i koliko duboko, odnosno na kom nivou će određenu oblast proučavati. Njihove škole pohađaju i deca sa posebnim potrebama, što se ne razlikuje mnogo od naših, osim činjenice da u jedan razred može biti upisana samo jedna takva osoba sa kojom radi nastavnik-asistent, dok se kod nas u praksi dešava da se u razredu nađe više osoba sa posebnim potrebama, pa je nastavniku otežano da se posveti svima u onoj meri koja im je potrebna. Postojala je inicijativa i kod nas da u školama postoji nastavnik-asistent, koji će raditi sa takvom decom, ali zbog finansiskih uslova nije zaživela.

Odnos sa učenicima se takođe razlikuje. Dok je kod nas još uvek formalan, kod njih je ta barijera prevaziđena, pa učenici svoje pedagoge oslovljavaju imenom, nemaju strah da će njihovo pitanje biti “glupo”, a učitelji im rado odgovaraju i podstiču njihovu radoznalost. Razvija se vršnjačka podrška, pa napredni učenici cesto nakon svojih zadataka, pomažu drugarima da i oni postignu dobre rezultate. Iako svi gledamo blagonaklono na ovakav sistem, on kod nas jos nije razvijen. Naši učitelji i dalje koriste najčešće frontalni oblik nastave, đački udzbenici su i dalje jedini izvor znanja, a “batina je iz raja izašla” vrlo često je osnovni postulat u nastavi.

U prilog tome govori i moje skorašnje iskustvo u jednom privatnom produženom boravku, koje bih podelila sa vama.Obaveza učiteljice  bila je  vrlo jednostavan: da pregleda domaće zadatke prvacima. Jedan učenik donosi rad gde između ostalih stoji i ovaj zadatak:

Popuni prazno mesto i izračunaj:

3+12=15

Kako bi vi ocenili ovo rešenje? Ako ste mislili da je tačno, prevarili ste se. Učiteljica  uredno vratila rad i napomenila đaku da mora da ga ispravi, jer još nisu učili sabiranje brojeva druge desetice! Drugim rečima, vrati se ti dete lepo u prosek, šta mi se tu ističeš i otežavaš stvari. Eto odgovora na pitanje šta se dešava sa kreativnom i znatiželjnom decom, kada krenu u školu.

Više ni novac koji dajemo na skupe boravke i ostale aktivnosti naše dece nisu garancija kvaliteta.kreativno učenje Naravno pogrešno bi bilo reći da nema i pozitivnih primera, ali ono što zabrinjava je da ih je sve manje. Dok druge zamlje podstiču đačku samoinicijativu, mi naše učenike pokušavamo da ukalupimo u prosek, da im pokažemo da greše i kad su u pravu i da tako mali nauče da ne preispituju “autoritet”. Razlog tome možda leži i u činjenici da se danas u Srbiji vrlo lako dolazi do statusa akademskog građanina. Dok nastavni kadar u Finskoj okuplja najobrazovanije ljude zemlje, koji dobijaju široku autonomiju u svom poslu, kod nas svako može da bude učitelj.

Ipak veliku nadu nam pružaju svetli primeri i pojedinci, koji svoju profesiju shvataju ozbiljno, pa idu u korak s vremenom, prate i primenjuju inovacije u svojim razredima. Tu se vrlo često javlja problem, jer se kod nas izgleda uspeh ne oprašta, pa nastavnička veća jednostavno na sve načine pokušavaju da istisnu takve pojedince, jer kao što državi ne odgovara obrazovan narod, tako ni tom kolektivu ne odgovara neko ko zaista radi, jer se diže standard za sve. Uprkos tome, a i malim ovlašćenjima koje dobijaju od prosvete, oni pronalaze načine da razvijaju inteligenciju kod dece i primenjuju nove metode, a vrlo često se sami snalaze i za materijale i sredstva za rad. Njima nije svetinja da deca urade domaći zadatak, već da steknu prave veštine koje će im u životu koristitii. U svemu tome im pomaže i saradnja sa sektorom neformalnog obrazovanja. Kao što u Finskoj deca pohađaju razne kurseve u skladu sa interesovanjima, koje finansira škola, tako i kod nas postoje edukativni kursevi za decu ali i za odrasle.

Kada bi škole preispitale svoje metode i otvorile se prema inovacijama, možda danas ne bi svako drugo dete bilo prozvano kao “disleksično”. Kada bi svoju decu naučili tehnikama i cakama lakšeg i zabavnijeg pamćenja, možda se ne bi toliko čudili zašto smo sada kao odrasli ljudi zaboravili više od 60% onoga što smo tako mučno učili u osnovnoj, srednjoj, višoj i visokoj školi. Potpuno je , dakle, jasno da se na ovakav sitem, niti na državu koja ga je sprovela, mi kao roditelji,ne možemo osloniti, ali nešto možemo uraditi. Pre svega moramo shvatiti da su oni tu zbog naše dece, a ne obrnuto. Nemojte se plašiti da će učiteljica uzeti vaše dete “na zub”, ako date sugestiju. Budite slobodni da odete na otvorena vrata, zatražite učiteljici da deo školskog dana porovedete sa đacima u učionici, kako bi ocenili napredak vašeg deteta. Ona je u dužnosti da vam to omogući, jer otvorena vrata tome i služe. Deo svog vremena stavite na raspolaganje učiteljici i pokažite joj da ste spremni za svaki vid saradnje, bilo da je reč o poseti muzeju, izletima, pozorištu ili mozda pružanje stručne pomoći u određenim oblastima, jer učiteljice nisu sveznajuće. U mnogim oblastima ste vi mnogo sručniji i vaša pomoć je u interesu dece. Pratite svoje dete,otkrite u čemu je uspešno pa mu pružajte više tih sadržaja. To će mu pomoći da izgradi bolju sliku o sebi i stekne više samopouzdanja.

A evo i par konkretnih predloga;

Pronađite ‘‘isčašene’’ zadatke koje ćete rešavati sa detetom, gde će učiti i da razmišlja, ne samo da reprodukuje znanje.

  • Jednan takvav zadatka je sledeći:

Fasada kuće složena je od 11 šibica kao na slici. Premeštanjem smo dve šibice može se dobiti 11 kvadrata, a premeštanjem 4 šibice može se ta ista kuća pretvoriti u figuru koja sadrži 15 kvadrata. Uradi to

clanak

  • Kinesko množenje

Ne učimo svi na isti način, za one koji pamte vizuelno evo zanimljivog predloga:

https://www.youtube.com/watch?v=ySA_8VhlhjY

  • Ova mozgalica u nekim razvijenim zemljama se daje deci prilikom testiranja za polazak u osnovnu školu.

Koji broj se krije ispod automobile?

clanak 2

Dovoljno bi bilo da deci pokažemo kako da uče kroz igru, pesmu, saradnju boje, maštanje i tako im pokažemo kako da oboje svoju budućnost,jer svi smo mi talentovani za nešto, samo nam treba neko ko gleda.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone