piše: Mateja Opačić

Student mi se žali što sam ga oborio na ispitu. Razgovor teče otprilike ovako:
– Profesore, ali ja to zaista znam. Јeste da program ne radi, ali vidite iz ovoga da znam.
– Vidim ja da znate, ali ne umete da uradite. Ne umete da primenite to znanje, a znanje samo po sebi nema neku svrhu, ako ne umemo da ga upotrebimo.
– Ali, ja znam.
– Тo ne poričem – vi imate znanje, ali nemate veštinu. A na ispitu treba pokazati veštinu, a ne znanje.
– Ali ja to znam, zašto ste me oborili kada znam?

REZ

Školovanje insistira na tome da učenik-student ima neko znanje, i samo to se gleda u većini slučajeva. Međutim, kada izađe iz škole i treba da se zaposli, više nikog ne interesuje šta on zna već šta ume da uradi. Nikome ne trebaju pametnice, koje ne umeju ništa da naprave. Vrlo pogrešno se misli da znanje samo po sebi znači i umeće upotrebe tog znanja, ali svedoci smo da većina odličnih učenika i studenata visi po zavodima za zapošljavanje, jer nisu korisni društvu. Imaju znanje, ali ne i odgovarajuće veštine.
Osnovna uloga obrazovnog sistema jeste u tome da pripremi osobu da služi društvu, da obavlja neku funkciju. Ideja u obrazovanju nije da svi imaju neko znanje, već da mogu da budu korisni faktori društva. Broj nezaposlenih je odraz kvaliteta obrazovnog sistema.

REZ

– I šta ja sad treba da naučim da bih položio?
– Ništa, samo provežbajte tako da umete da primenite to što znate. Na ispitu treba da pokažete da umete da napravite to što se traži.
– Pa, kako da učim za ispit?
– Pravite, primenite znanje, vežbajte.
– Profesore, ja Vas ne razumem!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone