Piše: Igor, R.

Fleksibilnost nije popuštanje, to je veština koja mi omogućava da se prilagodim okruženju kako bi postigao ono što hoću.

Ako je život igra, OK je katkad izgubiti kojeg piona, ponekad i laufera ili topa. Čak, nekad od nas igra traži da žrtvujemo i kraljicu, ali ako žrtvujemo kralja ili komšiji damo svoju tablu za igranje šaha kuda onda idemo? Šta dobijamo time ako radimo na svoju štetu, a u tuđu korist, osim zadovoljenja programa koji su nam oko treće godine instalirali roditelji?

 

Popuštanje je odustajanje od cilja. Fleksibilnost je nalaženje rešenja da uprkos promenama i problemima postgnemo to što želimo.

Zato dobri igrači životnih igara znaju šta im je cilj, kreću u akciju i neverovatno su fleksibilni. Oni, za razliku od drugh koji očekuju da će stvari same da se reše ili odustaju popuštajući pred prvim pritskom, vežbaju veštinu koju bi  neko nazvao “životnom jogom”. Ona počiva na premisi da je život nešto što se dešava, a da mi treba da  uvežbavamo kako da budemo fleksibilniji od promena koje nam on nameće.

Kao voda. Ona uvek pronađe put.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone