Svet je danas turbulentnije mesto nego ikada ranije, a pokretač svih tih promena  je najotpornija i najzaraznija tvorevina koja postoji. Širi se brže i ostavlja vidljivije posledice od bilo kog virusa. Zovemo je “Ideja” odnosno “Informacija”. Prenosi se putem razgovora, interneta, TV-a i na svakojak drugi način, jednom fantastičnom brzinom i u trenu biva dostupna svima, prepoznata, podeljena, iskorištena, unapređena i zaboravljena.

U takvom okruženju opstaju samo oni koji znaju kako da brzo uče i menjaju se. Sigurnost više ne postoji, čak ni u političkim programima demagoških stranaka (bar je tako van idiliččnog Balkana). Ljudi više ne veruju u nju. Jedino što je sigurno je da će već sutra stvari biti dugačije. Učenje i prilagodjavanje postaju dva stuba uspeha Digitalnog Društva Znanja. A šta mi radimo?

Zaposleni japiji, zabrinuti roditelji, ili studenti kojima se približava ispitni rok noćima sebe pitaju – zašto je informacija sve više, a vremena sve manje i koliko ćemo moći da istrajemo dok nam stres i anksioznost ne uzmu danak? Istraživanja pokazuju da je u proteklih 15 godina autizam u porastu od 85%! Neki stručnjaci poput Huana Enrikeza, sa Stenforda smatraju da je to reakcija jednog dela populacije na bombardovanje informacijama.

Zato mislim da je graditi Društvo Znanja  bez opismenjavanja svakoga u oblasti intelektualnih veština, komunikacije i razumevanja emocija isto što i praviti glamuroznu višespratnicu bez temelja.


Film traje 17 minuta i otvara pitanje: Da li je zaista tačno da su svi ljudi jednaki i da li će naša deca prestati da budu Homosapiensi i postati Homo Evolutisi? Da je neverovatne podatke o otkrićima u nauci poslednjih godina koja će, kako se pretpostavlja definitivno još više promeniti svet u kojem živimo.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone