Pre 10 godina na mojim seminarima, svako 10o dete je imalo problem sa poremećajem pažnje. Danas svako 10-o dete koje roditelji dovedu na treining nema taj problem.  Tržiste poručuje – u bliskoj budućnosti sve škole će morati da postanu škole za decu za raznim posebnim potrebama. Pomenuti sindrom poremećaja pažnje, hiperaktivnost, diskelsija, disgrafija, diskalkulija, autizam su fenomeni u neverovatnom porastu u proteklih pet godina, a ozbiljnost teme je naročito velika, jer najveći broj ljudi nema pojma šta su ove stvari.

Pitam se samo ko će u budućnosti da zadovoljava te nove potrebe, što je jedna od tema TED filma na kraju ovog teksta? Zaštićeni nastavni kadar, koji samo datum biološke proizvodnje ili globalna karastrofa može da ostavi bez posla, koji zaštićeni, kao beli medvedi čekaju penziju?

Da stvar bude gora – decu sa disleksijom ili ADHD, ne daj bože autizmom su do skora praktično svrstavali u isti koš sa decom sa niskim stepenom inteligencije! Mislim da je to prilično bezveze – da ne iskoristim reč imbecilizam, jer, znate, disleksiju su recimo imali (ili imaju) – Ajštajn, Džobs ili Entoni Hopkins – pa ne vidim da su oni ljudi da problemom u mentalnom funkcionisanju 🙂

Nicolas Cage i Holly Hunter BiologijaVreme je da shvatimo da udžbenik sa Nikolasom Kejdžom na naslovnoj strani nije inovacija. Nisu inovacije u nastavi ni računari ili interaktivne table. Klinci kod kuće sve to već imaju, pa i daleko više od toga. Oni imaju 3 generacije bolju opremu od nastavnika u školama i brže od njih usvajaju nove tehnilogije, a od većeg broja nastavnika imaju i više informatičkog staža. Dok nastavnici “sline” nad sajtom koji je škola dobila ili power point prezentacijom njihovi učenici vec koriste tablet tehnologiju i ne koriste sajtove, pa ni blogove nego Fejs, Instagram i YTube. Deca se mnogo brže apdejtuju nego obrazovni sistem.

 

POENTA je da PROMENA NE POČINJE U SPOLJAŠNJEM nego u unutrašnjem svetu učenika, nastavnika i roditelja. Za to nisu potrebne džinovske investicije. Nego volja da se stvari vide onakvim kakve jesu. Ja znam da školski sistemi nisu sposobni da isprate vrtoglave promene u svetu oko nas – ali su roditelji ili odrasli učenici i studenti sa jedne i  profesori sa druge strane itekako sposobni.

To pokazuju, na primer osnovnoškolska deca i učitelji, sa kojima sam se družio pre par godina u jednom malom banatskom selu i koji su, gotovo bez IT tehnologije, napravili takvo okruženje za učenje da deca nisu htela da izlaze sa časa, u odnosu na druge fokus grupe imala su neverovatan stepen povezivanja gradiva i dugotrajnost pamćenja najsitnijih informacija. Da, budem shavćen na pravi način, ja naravno podržavam informacione tehnologije kao “produžetak čoveka”, što bi rekao Stiv Džobs – kao pomoćno sredstvo za moždanu mašinu. Tehnologija je to da podrži, ne da zameni mozak.

 

Elem, namerno sam pomenuo ovaj projekat jer je reč o Banatskom Karađorđevu – ne o Karađorđevoj ulici u Beogradu i gde bi se očekivalo da su ljudi i učitelji i deca daleko manje skloni promenama nego u centru kulturnih, ekonomskih i obrazovnih zbivanja. Ta paradigma je pogrešna – svaki čovek, ma gde živi, jednostavno daje sve od sebe kada izazoveš njegove mentalne sposobnosti. Ta činjenica me je povela da u 2013/14 Školu intelektualnih veština dovedem u svaki regionalni centar na Balkanu, jer pokazuje se da ljudi kada im pokažeš koliko potencijala se krije u njima, naprasno počne da deluje u skladu sa svojim mogućnostima, koje su, uzgred budi rečeno – neograničene. Na kraju krajeva, da li je Pupin bio iz glavnog grada, a Tesla, a Mileva Ajnštajn, a Bošković, a Andrić, a Vuk Karadžić?

Zato, umesto ulaganja u pasivne stvari poput gizdavih informatičkih gedžeta – treba da uložimo u edukaciju dece i nastavnika u tri oblasti – intelektualnih, emotivnih i komunikacionih veština. Za to nam nije potrebna Država ili bilo koji veliki brat kojeg kasnije možemo da krivimo za svoju sudbinu ili stanje u društvu. To može da reši svaki roditelj, učitelj/provesor ili učenik. Edukacija nikada nije bila dostupnija niti jeftinija – rešenje je na dohvat ruke, a većina žedna kuka pored izvora žive vode.

TED FILM sa našeg YT Kanala IQ Škola: 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone