1995 godine sam prvi put otišao u Istraživačku Stanicu Petnica. Prva rečenica koju sam zapamtio iz usta njenog Gurua, direktora VIgora Majića bila je: “Bilo bi najbolje da većina vas ne postane naučnik nego biznismen koji će svojim biznisom pomoći nauci, jer je to jednako važno koliko i sama istraživanja…

petnica

Kao klinci od 13 godina to nismo shvatali, ali dobri stari guru je znao koliko napora stoji iza obezbeđivanja deci da uživaju u svim blagodetima modernih tehnologija, u “svemirskom centru” pokraj Valjeva i da slobodno razvijaju svoju maštu, prave nove paradigme koje će jednog dana promeniti svet. Znate, tamo postoji gomila klinaca koji imaju 16-17 godina i raspravljaju o pitanjima kvantne mehanike, arheologiji ili genetici paralelno uživajući uz lude žurke na danima piva koje se održava u obližnjem Valjevu. Oni se druže, razmenjuju znanje kreiraju nove koncepte, prave prijateljstva i sade seme koje oblikovati budućnost.

Noćaš u 2 sata sam od svog poslovnog partnera Miloša iz Banjaluke dobio link članka iz Blica u kojem piše kako para za Petnicu više nema i kako najsavremenije laboratorije, sada, kao grad duhova stoje prazne!

“Deca mogu da se razvijaju, ali ne mogu gladna” – kažu organizatori treninga, zato moraju da krešu budžete i da zbog ove trivijalnosti sprečavaju mlade neurone da prave ideje!

Super – nisam znao da imamo otvorenu politiku depotacije mladih mozgova, jer znate ovi mladi ljudi više neće ići trbuhom za kruhom, nego mozom za znanjem. Znanje je nadnacionalno, oni nisu romatićarski Tesla koji je uprkos tome što su ga gotovo ismevali u tadašnjoj srpskoj vladi ipak želeo da pomogne nekom entitetu koji se zove domovina. Skapirajte koncept domovine u današnjem globalnom svetu ne postoji i ako se ovako ponašamo prema onima koji će biti tvorci koncapata života u budućnosti, njihovi intelektualni čopori će se jednostavno preseliti na drugo stanište.

Pitam se, da li je, zaista neki okoreli državni službenik čiji pečat nije mogao da legne na memorandum o prebacivanju sredstava zato što je bio na neodložnom 256 službenom putovanju ove godine, na Tajlandu i uredno, bez kašnjenja naplatio svojih 256 dnevnica za putovanje u inostranstvo, sposoban da shvati koliki problem pravi.

Neurocid – to je upravo dešava – kao genocid, samo ne nad narodom nego nad neuronima. 

BLIC Link za članak – http://blic.rs/i/414556

oglas blog

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone