Piše: Mateja Opačić
Prijateljica, dizajner:
– Uništili su decu u školi! Nekada se u školi učilo lepo pisanje, a sada im samo pokažu slova i odmah ih teraju da pišu brzo. Diktiraju im lekcije, i ostalo gradivo. I, naravno da im je rukopis ružan.
Razmišljam o tome. Pa, dobro, možda ne treba ukinuti pisanje rukom, ali svakako ne treba da se školovanje zasniva na tome, kao što je to slučaj sada. Pisanje rukom je umetnost – veština – zanat. Trebalo bi da se, na primer, lepo pisanje vežba na časovima likovne kulture. Da se izučava kao umetnost. Maternji jezik bi trebalo da bude posvećen pravopisu, načinu izražavanja, komunikaciji kroz napisano. I to sve, naravno, na način na koji se sada piše – na računaru. A pisanje rukom neka bude umetnost, nešto što svako treba da prođe u školi, jer možda će neko nastaviti da se time bavi i kasnije. Rukopis ne sme više da bude osnova školstva, i to mora da se promeni pod hitno. Jer, deca neće hteti da idu u školu, zato što će shvatiti da je ono što uče u školi besmisleno.

U stvari, oni već sada ne žele da idu u školu.

Već smo zakasnili…

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone