Igra je važna za Učenje, Učenje je važno za igru

Piše: Julija Milovanović, pedagog saradnik u Školi Intelektualnih veština

Da li se i vi rado sećate lupanja kašikom po maminoj omiljenoj šerpi koja nam je bila neodoljiv bubanj? A sakupljanja mirišljavog cveća, ubacivanja u šoljicu  iz koje vaš deda obično pije kafu, zatim…. dodavanja blata, i… mešanja  grančicom samo da biste napravili „ukusan“ ručak o kakvom su vaši roditelji samo mogli da sanjaju? Ili… možda žmurke oko zgrade, preskakanja lastiša, fudbal sa dečacima ili igranja „Ne ljuti se čoveče“ , igre koja kao da je zamišljena da se neko baš i naljuti?aroni-738302_960_720

Ja se često prisetim svega, posebno od kada se kao pedagog i profesionalno igram.

Iako se ta na izgled neobavezna igra nekima ponekad čini nevažnom, ona je u stvari način da se razvijamo u mnogo pravaca. Ona je kutija koju otvaramo polako i započinjemo naš čarobni put ka učenju, koje će se kasnije nastaviti tokom čitavog života. Kroz igru učimo da pričamo, učimo da se družimo, učimo da budemo strpljivi, kreativni, maštoviti, drugim rečima… učimo da živimo. Zašto nas onda odrastanje pretvori u dosadne, sive kutije, koje nemaju ni malo čarobnog u sebi?

Na to pitanje se svakodnevno  trudim da pronađem odgovor. Dešava se da shvatim da me odrastanje nekad zarobi, pa zaboravim na čarobnost koju treba da ima sve što radim, da šta god da radim uvek moram da se setim deteta koje meša ručak i sa osmehom na licu ga nosi svojim roditeljima. To zaista i pokušavam da ostvarim.

Igra ima veoma pozitivno dejstvo na razvoj ličnosti, na emocionalnu stabilnost, kao i na učenje. Može da se koristi u slobodno vreme, takođe, u predmetnoj nastavi, za učenje stranih jezika, razvijanje komunikacionih sposobnost i u mnoge druge svrhe.

Umesto „kuvanja ručka i lupanja šerpama“, u poslednje vreme najviše se igram različitim društvenim igrama i igrama u prirodi. Opisaću vam samo neke od igara sa kojima sam se susrela tokom volontiranja u Španiji, popularne su u Evropi, međutim u Srbiji još uvek nisu toliko uzele maha, a na mene su ostavile jak utisak. Njihov učinak je veoma pozitivan i mogu reći da mogu mnogo da oboje edukativni rad kako sa decom, tako i sa mladima i odraslima.

STORY CUBES

Kockice za pričanje priča, zanimljivo sredstvo za slobodno vreme, razvijanja mašte, asocijacija,  veština učenja stranog jezika.  Tok igre ide ovako: bace se kockice, od sličica koje se pojave izaberu se one koje nam se dopadaju i od njih se sastavi priča, pesma, kratka rečenica…Najviše sam ih koristila da „razbudim“ decu pre neke aktivnosti, za upoznavanje, vežbanje engleskog i španskog  jezika, a posebno za razvoj kreativnosti i mašte. Kreiranje čudesnih priča postaje lako, a dolazak inspiracije olakšavaju sličice na kockicama, a učenje kroz zabavu je zagarantovano.

story

DOBBLE

Odlična igra, posebno za uzrast od 7 godina. Vežbanje percepcije, vokabulara, razvoj pažnje, brzine prepoznavanja pojmova, tolerancija, samo su neke od prednosti igre. Cilj igre je da prvi primetiš sličicu, a kada započneš igranje, teško dosadi. U edukativne svrhe može da se koristi na bezbroj načina, pre početka aktivnosti za buđenje pažnje, u slobodno vreme, za učenje novih reči, gramatike, a može donekle da doprinese razvoju brzine čitanja.

igra

To su samo neke od prikazanih igara koje imaju višestruku primenu, meni se često nalaze u torbi, jer nikad ne znam kada mogu da naletim na neko malo ili veliko dete sa kojim ću rado razmeniti boje iz moje čarobne kutije.

Eto, pošto nam se bliži Međunarodni dan igre, 28.maj, važno je da se zapitamo, kako mi održavamo boje u našem životu? Na koji način još uvek čuvamo dete u sebi budnim, zadovoljnim, zaigranim, zainteresovanim, koje se trudi da ubere najlepše cveće i ostvari svoje zamisli?

igra 2

 

Igra daje snagu, u igri smo slobodni, znatiželjni, željni novih avantura, u igri smo mi MI. Zato, nikad nemojte da zaboravite da se igrate!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone