Piše: Igor Rakić, osnivač Škole Intelektualnih Veštine

 

Razmišljam odakle da počnem. Preturam po sećanjima razbacanim po svojoj tridesetpetogodišnjoj vremenskoj liniji. Na mentalnom ekranu mi iskoči slika kada mi je, pre osamnaest godina, deda govorio kako više ne može da razume mlade. Kako komuniciraju nekim njemu nepoznatim novosrpskim jezikom koji mu, iako je nekada bio učitelj postao nerazumljiv i prebrz.

 

Ubrzanje. Akceleracija života definitivno postaje tema o kojoj danas govore svi od tinejdžera do “oldejdžera”. Svi je osećamo pojačano lučeći kortizol ­ hormon stresa i žudeći sve više za trenucima opuštanja. Kao pacovi, u popularnoj igri “Trka Pacova” verujemo da pobeđuju najbrži i pokušavamo da naučimo kako da trčimo sve brže i brže. Pri tome to činimo ne da bismo napredovali u nečemu, već samo da bismo ostali u mestu.

 

Posmatrajući iz uloge psihologa ­ ovakva životna strategija je osnov svih modernih frustracija. Sa druge strane, neki fizičar bi vam rekao da vaš život kao sistem traži sve više energije po jedinici vremena i da samim tim teži ka entropiji. Entropija je grčka reč koji naučnici koriste kada pokušavaju da objasne i izmere haos ­ tj neuređenost sistema.

 

“Plivači” današnjice uče kako da plivaju u haosu. “Bustujemo” se kvazi zdravim životom ­ čajevima, instant jogom i presnom hranom ­ zaboravljajući da ćemo pre umreti ne od onoga što jedemo ­ nego od onoga što jede nas. Živeći u ovom svetu sebe, decu i unučiće opremamo veštinama, stavovima i vrednostima za život kreiran po “Paradigmi Crvene Kraljice”. Taj način razmišljanja je Luis Kerol opisao u “Alisi u zemlji čuda” i kod koje Crvena Kraljica kaže Alisi rečenicu kojom smo počeli našu priču: “moraš da trčiš brže, samo da bi ostala u mestu”.

cheshire-cat-933185_640

Život u neprestanom ubrzanju nije moguć ni biološki, fizički, a još manje psihološki. Brzina ima granicu. Ljudski fizički potencijal takodje. Svet u kojem svi trčimo postaje poput izleta u prirodu kod kojeg svet oko sebe ­ livadu i cveće posmatramo iz automobila, vozeći se sremskom ravnicom, autoputem 120 kilometara na čas, tu i tamo slikajući predele i daljine i “šerujući” ih sa virtuelnim prijateljima na društvenim mrežama.

highway-393492_640

Deluje prilično deprimirajuće.

 

Dobra vest, je da je sav źivotni haos jedna izmišljotina! Shvatanje da moramo da živimo u Haosu je posledica svakodnevnog treninga pravila koje nam nameće javnom mnjenje i nemogućnosti da se disociramo od bujice koja nas vuče kroz život.Żivotni Haos je ništa stvarniji od “lava” iz “dečije” pesme Duška Radovića. Dobra stvar je i što se, isto kao i u fizici, ova paradigma, ukoliko nije korisna može zameniti nekim drugim modelom. Haos možemo da zamenimo! Životni Haos kao izmišljotina je problematičan zato što u njega veruju gotovo svi od deteta u osnovnoj školi do penzionera. Ako se usprotivimo ­ i zastupamo suprotno, misliće da smo poludeli. Zapravo, to i jeste prvi uslov za rešavanje enigme životnog Haosa ­ prihvatiti da će te svet gledati kao “odlepljenu” osobu. Ukoliko želiš da zaustaviš životni haos ovo će biti prva cena koju ćeš platiti.

 

Pre toga da se upoznamo. Zovem se Igor. Pre par meseci sam napunio 35 godina. Sudeći po genetici mojih predaka ­ na polovini sam životnog puta i trudim se da svaki sekund na ovoj planeti proživim kvalitetno.Živim život odlepljen od stvarnosti tj. pre deset godina sam sam izabrao život kakav želim da živim “obrisao lava” Duška Radovića i svojim primerom pokazujem da je šta je moguće uraditi čak i ako živiš u Srbiji.

 

Nakon deset godina od početka mog životnog projekta oslobadjanja od životnog haosa negde na putu od zatočeništva do potpune slobode, mogu da sumiram nekoliko stvari.

 

Imam prilično stabilan brak u četvoro dece. Radim manje od osam sati dnevno. Posle pet popodne sam otac i muž i ništa drugo, makar mi se komapnija rušila. Dva puta nedeljno izlazim u provod sa ženom. Deca nam idu na više od 15 aktivnosti nedeljno. Od druge godine uče jezike, sviraju i igraju balet. Sve aktivnosti rade samo ako im je nivo motivacije toliki da mogu da ih kaznim neodlaskom na čas ­ ako su napravile neki problem. Nema prisile ­ samo zadovoljstvo.

 

Više od 3 meseca godišnje provedem na odmorima. Svaki dan učim sve što mi dodje pod ruku. Vlasnik sam kompanije i “kompozitor i dirigent” tima od 17 ljudi koji se bave Intelektualnim Opismenjavanjem ljudi u nekoliko zemalja i koji žive za dan kada ćemo moći da kažemo da živimo u društvu svesnom svojih sposobnosti. Poslovni sistem koji razvijam bavi se mentalnim razvojem svih uzrasta ­ tehnikama i strategijama učenja. Kreiramo i realizujemo programe poput popularnog Brzog Čitanja, Mentalnih mapa, Algoritama učenja, Tehnika Pamćenja itd. Ljudi iz mog tima nemaju radno vreme. Mislim da, realno, rade preko 10 sati dnevno ­ na sopstvenu inicijativu, jer zajedno težimo ka mnogo dobrim idejama i koje nam ne daju mira. Nema prisile ­ samo zadovoljstvo.

butterfly-407746_640

Američka idila i ovozemaljska stvarnost

 

Ono što sam napisao deluje idilično, zar ne? Porodica i posao u balansu posedujem i radim sve stvari na kojima ljudi mogu da mi zavide ja sam srećan i svi se volimo. O, kako bi lepo bilo kada bi svi mogli da utreniramo i naučimo da živimo u svetu koji je Igor izmislio, samo da to bude naš savršeni svet nazvan po nama i da bude skrojen po našoj meri.

 

Oni koji vole naučnopopularnu literaturu ­ rekli bi ­ “zakon privlačenja” na delu. Ronda Bjorn posac bestselera “Tajna” je bila u pravu ­ misliš, želiš ­ obogatiš se.

 

Ne bih se u potpunosti složio. Da li ste primetili da su “profesionalni čitaoci” knjiga o samopomoći i posetioci instant treninga o psihologiji na koncu veoma nesrećni ljudi?Ja želim da Vam kažem drugu stvar. Kada posmatrate Zakon Privlačenja ­ on je kao to kada majka “dobije” bebu. Svaka majka zna kako se beba “dobija”. Naročito one mame koje su rađale u državnim bolnicama pre ere epiduralnih anestezija. Moja beba je izašla napolje i sada ste vi svi gosti koji dolaze na babine i posmatrate to divno malo, mekano stvorenje koje stenjucka na nos, zadovoljno i nahranjeno. Istovremeno, ja osećam kako su mi se sve karlične kosti ispomerale kako bi ona mogla da izadje. Moja, beba, koje ne može da objasni, ima neko protoosećanje momenta kada je iz sigurnosti i toplote mamine materice bila istisnuta kroz otvor toliko uzak da su joj sve kosti glave morale da se pomere i da bi mogla da prodje kroz kanal i izadje napolje. Tačka.

 

“Profesionalni pohađači treninga” su nesrećni jer očekuju američku magiju ­ da misliš da si uspešan i da ti se to dogodi.

 

Moj brak, posao i očinstvo bili su nebrojeno puta pred, pa čak i u “bankrotu”. Finansijska kriza, bračna kriza, roditeljska kriza, ostavljanje prijateljstava da zamru i sve to puta hiljadu. To boli. Jako boli. U samosatiri ovaj proces volim da zovem “preuređenjem duše” ­ jer zaista boli kao da ti neko kleštima čupa uverenja i oblikuje ih bez anestezije. Ravnoteža do koje smo došli (mislim na svoju porodicu) i u kojoj sada uživamo je veoma aktivno stanje i krhko stanje ­ kod kojeg smo naučili kako da usporimo život da bismo promenili paradigmu Crvene Kraljice. U čemu je tajna? Nema tajne. Mi, hirurški precizno, znamo šta hoćemo, nismo pametniji od života, ali smo neverovatno fleksibilni, izdržljivi smo i uporni kao mazge i učimo iz grešaka.

 

Idile nema ­ stvari su takve kakve jesu. Glavnu ulogu koju Vaš život igra u vašim projektima jeste uloga “kučkinog sina” koji ima zadatak da vam zagorčava stvarnost i da testira vašu odlučnost u postizanju snova i da vas uči kako da budete spremni da preuzmete sve obaveze i plodove snova koje želite. Baš zbog toga ovakav način života zovem životom na vrhu škorpionove bodlje ­ jer u sebi integriše stalnu stvarnu rizičnu avanturu i jednu nesavkidašnju zaštićenost od realnog sveta u kojem živi većina ljudi i zbog kojeg preduzetnici bivajau posmatrani kao neko ko živi mimo postojećeg ­ u nekom svom svetu imunom na sva pravila.

 

Lekcija iz liderstva i preduzetništva

 

Podelio bi sa Vama jednu lekciju iz Liderstva i preduzetništvu koju sam naučio u proteklih deset godina, koliko je prošlo kako sam napravio prvi posao. Znam da ona neće značiti puno onima koji se nalaze na putu kojim sam ja išao ­ jer lideri imaju to prokletstvo da čuju samo svoj glas, neće značiti ni onima koji se folilraju da hoće slobodu ­ a zapravo žele neodgovornost i zabavu.Priča o liderstvu značiće onom malom broju ljudi koji su stigli do neke pobede nad životnim haosom, ali nemaju pojma kako su do toga došli. Po mom iskustvu svako od tih ljudi će bar još jednom lupiti glavom o asfalt i ovaj model koji iznosim znači njima da bi uvideli obrasce u svom ponašanju i znali kako da ih ponove. Zbog svega toga sam dao sebi slobodu da definišem sedam principa iz mentalne kuhinje Igora Rakića ili šta vam je potrebno da biste napravili svoj svet:

 

  1. Vizija buduće prošlosti­odvojte neko vreme pa nacrtajte (koliko god davste veštinu crtanju) i detaljno opisite kako izgleda vaš svet kao da ste već postigli svoj “san”. Definišite kada je to i naročitu pažnju posvetite tome šta vidite, čujete i osećate kada ste stigli na cilj. Razmislite koje ste sve vrednosti ispunili tada i sve to zapišite na nekom papiru ili zapakujte na neki “Cloud” u e­formi. Znaćete da ste napravili dobar posao onda kada ne budete mogli da se otresete leptirića u stomaku i kada vam 80% ljudi bude govorilo da ste izgubili razum. Jedno mesec dana se vraćajte i doradjujte svoj cilj. Nakon toga ga negde zaturite i zaboravite da postoji. Moje iskustvo pokazuje da se ovi ciljevi “odlepljeni od stvarnosti” ostvaruju natprirodnom tačnošću. Do sada sam ih postavljao četiri puta. Neurolingvistički postoji dublje objašnjenje za svaki od ovih elemenata, ali vas ovog puta ne bih zamarao NLP formalnostima. Jednostavno ­ izmaštajte, nacrtajte, zapišite, zaboravite ih inostavite ih vašem nesvesnom umu da ih krčka na tihoj vatri.

 

  1. Trn koji žulja­put je pravi samo onda kada ma koliko bilo teško i svim ostalim neracionalno ­ ti imaš nesuvislu i neodoljivu želju da nastaviš. U umu imaš “zaboden trn” dovoljan sa te žulja, čak i u snovima i tera na stalnu akciju i dopunajvanje plana.

 

  1. Zakon progresivnog učenja­pravi preduzetnik ima veoma malo znanja o svom biznisu na početku (da zna više nikada ne bi krenuo jer bi video kolika je to ludost). Nakon petnaest godina pravi preduzetnik je i najnačitaniji i najobrazovaniji čovek u svojoj branši i ima stalnu potrebu za učenjem na tudjim iskustvuma.

 

  1. (Za)Jedno­shvatanje da sam nigde ne možeš da stigneš i da ti za to treba tim kljudi koji je biti Jedno, verovati i Jedno i raditi Zajedno.
  2. Budi kojot ­kojot je slabiji od Bivola, ali može duže da trči. Budi siguran u sebe da i najjača prepreka olabavi pod uticajem vremena.
  3. Budi Voda ­Voda je najfleksibilnija materija. Poprimi oblik svakog okruženja. Nikada se ne takmiči sa životom. Život je veoma kreativan daleko kreativniji od planova. kada planiraš Bogovi se smeju. Nauči kako da budeš fleksibilniji od života.

 

  1. Svesna šizofrenija­nauči da podeliš svoje uloge koje igraš na poslu i kod kuće. Porodica obično bude žrtva superbiznisa, najbolje biznis ideje propadaju zbog nestabilne porodične situacije

 

Ovih sedam principa mogli bismo da elaboriramo danima. Za sada bitno je samo da ih pročitate ­ pa ko se prepozna dobrodošli ste na druženje u malo neobičnom okruženju ­ van zone konfora, na vrhu škorpionove bodlje.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone