Piše: Mateja Opačić

Ajde, da probam da objasnim u čemu je problem sa aktuelnim obrazovanjem. Ovaj problem nije samo u Srbiji, on je mnogo širi.

Nekada davno osoba je bila osposobljena za ulogu u društvu tako što je znanje i veštine dobijala od roditelja, nekog majstora zanata kod koga ga pošalju, itd… Ovo je važilo za sve, kraljevi su učili od svojih očeva, a zemljoradnici od svojih, eventualno bi neko bio poslat nekom majstoru na obuku.

To je bilo pre obrazovanja koje mi poznajemo. Način osposobljavanja osoba za život u društvu se promenio veoma radikalno kada je došlo industrijsko doba u kome je morao da se kreira određeni profili ljudi masovnim obrazovanjem. Tada su nastale škole i obrazovni sistemi. Dok je taj sistem bio adkevatan, deca su se borila da steknu obrazovanje, bežali u škole od roditelja…

Međutim, mi više ne živimo u industrijskom dobu (mada tu i tamo to još nije izumrlo u potpunosti). Mi živimo u vrlo dinamičnom i kreativnom digitalnom dobu.

U čemu je razlika?

Pa, sve se mnogo brže menja, danas skoro da nam ne trebaju dve osobe koje imaju isto znanje i veštine. Profili koji se prave u školama ne postoje na tržištu, dok se sa druge strane traže osobe za mnoge poslove za koje ne postoji obrazovanje. (primer:IT stručnjak, koji zna međunarodno pravo i ima odlično poznavanje kineskog jezika. Koji je ovo profil?)

Reforma obrazovanja, neko će reći. Ali reforma obrazovanja se svodi na to da ukinemo jedan profil a kreiramo drugi profil, i da dodamo ili oduzmemo šta treba da se nauči. Možda će neko pomisliti da je to ono što nam je potrebno? Ne! Nikako!!!

Reforma više ne funkcioniše, zato što obrazovanje jedne osobe u određen profil, po sadašnjem sistemu traje: predškolski+8+4+3+… Nema mesta za tolike godine obrazovanja kada se potrebe za novim profilima pojavljuju na mesečnom nivou.

Obazovni sistem postoji, ali ne vrši funkciju zbog koga je stvoren.

Nekad se tačno znalo sve! Ako završiš za određeni profil zanimanja, znalo se gde ćeš raditi, koliko ćeš zarađivati, koliko ćeš biti cenjen. To više ne postoji, niti će ikad više postojati ma koliko mi reformisali obrazovanje. Svi problemi koji trenutno postoje: veliko nezaposlenje, nezainteresovanosti učenika za obrazovanjem, ADHD sindrom, nepostojanje adekvatnih profila za poslove, etc.. je samo posledica obrazovnog sistema.

Sa druge strane, ne možemo ni da vratimo da roditelji obrazuju sami svoje potomstvo.

Neophodno je kreirati nešto SASVIM NOVO!!!!!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone