piše: Mateja Opačić

Prolazim pored trafike i posmatram časopise. Sećam se kako je to izgledalo kada sam bio mali. Kiosci su imali samo jednu policu i na njoj se nalazilo nekoliko novina – troje dnevnih novina, par nedeljnih i – to je bilo sve. Sve stane na jednu policu. I ta polica nije uvek bila puna. Jedva čekaš petak da izađe Politikin Zabavnik, da imaš nešto interesantno da čitaš.

Onda sam počeo da se radujem kada su se pojavile još neke novine, tako da sam imao neki izbor. Onda sam se trudio da pratim koje sve novine izlaze i o čemu pišu. A onda… onda sam prestao. Jednostavno sam prestao. Više ne znam ni koji sve časopisi postoje, ni koje novine. I ko kupuje novine kada ih dele besplatno na ulici? I još nešto, zašto uopšte vesti štampaju, kada su već zastarele u trenutku štampanja, odnosno svi su ih već pročitali na netu. Štampanje vesti je čisto uništavanje drveća. Mesečni časopisi možda imaju smisla… Treba štampati samo knjige, to nekako, još uvek ima smisla. Mada, iPad i tableti prete da i to obesmisle.

A onda, net! Nekad je i tamo bilo teško doći do nekog podatka. Postojala je samo Akademska mreža, pa si morao da čekaš da se dovuče tekstualni fajl sa “veoma važnim i svežim informacijama”. Sada te informacije napadaju sa svih strana, ne treba da ih tražiš u opšte. One tebe nađu, čak i kada se kriješ.
Pre nekoliko godina napravio sam mali eksperiment. Nisam gledao TV, čitao novine, slušao radio. Baš me je interesovalo koliko ću da zaostanem za ostalima u informisanosti. Da li ću postati informativni kromanjonac ili ću koliko-toliko znati šta se dešava oko mene. Eksperiment još traje, a ne vidim da sam u zaostatku, bar što se informisanosti tiče. U stvari čini mi se da sam bolje informisan od drugih. Prestao sam da gutam informacije koje mi se serviraju i počeo sam da biram šta me interesuje i šta želim da saznam. Nema vesti, nema ničim izazvanog bombardovanja informacijama, ali informacija ima na pretek. I to baš onih koje mene u datom trenutku interesuju.
Kada bolje razmislim možda su vesti postojale jer ljudi nisu imali dovoljno informacija koje su im lično interesantne. Danas je to drugačije. Možete ceo dan da sedite pored Facebook-om i da čitate samo informacije koje pišu vaši prijatelji, ili samo informacije iz vaše uže strične oblasti, ili u vezi sa omiljenim hobijem… U krajnjem slučaju, ako ste toliko dokoni, možete i, ceo dan, da čitate vesti, ali one koje sami želite, a ne one koje vam se serviraju.
Meni je vrlo interesantno što smo od raznih oblika usvajanja informacija, potpuno neočekivano odabrali čitanje kao dominantan. Kada sam kao mali zamišljao budućnost, nekako sam mislio da će čitanje biti prevaziđeno da će svi na neki “drugi” način dolaziti do informacija. Ali to se nije desilo. Zapravo, pokazalo se da je čitanje najbrži i najefikasniji način dolaženja do informacija. U ovolikom moru podataka, niko nema vremena da odgleda ceo YouToube tutorijal da bi saznao jednu ili dve stvari koje ga interesuje. Uzmeš lepo .pdf fajl, i za samo par sekundi već si našao šta ti treba. Nema bržeg načina.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone