Piše Mateja Opačić, trener u Školi intelektualnih veština

“Samo kritikuješ, daj nešto konkretno šta treba uraditi”. E pa evo u ovom blogu ću ukazati na neke aspekte koji mogu da se uvedu u školske sisteme skoro odmah i da ostvare napredak u pravom smeru.

Individualnost
Ne očekivati od dece da sva imaju isto znanje, ista interesovanja i da isto rade! Pružiti šansu svakom detetu da uči ono što je njemu interesantno, ono što ono želi. Glavna uloga nastavnika ne treba da bude da nauče nešto decu, već da ih inspirišu da se nečim bave. budućnost učenjaSami će naučiti šta je potrebno, tu je interenet! Takođe treba razumeti pojam individualnosti. Možda je neko jako talentovan za nešto što škola ne pokriva, a to svakako ne znači da je to dete manje uspešno. Svako dete mora da se razvija adekvatno u smeru u kome treba da se razvija njegova individua. Potrebni su nam u 21-vom veku što raznovrsniji i jedinstveniji ljudi.

Kreativnost
Nikako ne tražiti od dece da probleme rešavaju na način na koji je već rešen, primeri iz knjiga i zbirki sa tačno definisanim posptupkom i rešenjem su kobni za kretivnost. Deca treba sama da pronalaze rešenja. Treba da budu kreativna! Ovo naravno ne znači da ona ne treba da znaju kako se nešto rešava i kako su drugi rešili neke probleme, ali treba da traže nove mehanizme, a pogotovo treba da koriste naučeno za nova kreativna rešenja. Kretivnost treba vežbati, to nije nešto što imaš ili nemaš, to se uči i vežba, i to škola treba da obezbedi deci.

Radoznalost
Jedna od osnovnih uloga škole bi trebalo da bude razvijanje radoznalosti kod dece. Napredak nauke se uglavnom ostvaruje kombinovanjem dostignuća iz različitih oblasti. To znači da deca treba da se što više zainteresuju za najrazličitije oblasti života. Škola mora da stimuliše decu da budu radoznala, bez predrasuda za šta treba da budu zainteresovani, a za šta ne. učenje

Socijalni razvoj
Učenje bi trebalo da se zasniva na komuikaciji i zajedničnom radu. Deca bi trebalo međusobno da se obučavaju i da zajedno sa nastavnicima svaladavaju određene oblasti. Nastavnici treba da budu koordinatori učenja, dok samo učenje treba da se obavlja između učenika. Učenici treba sami da dolaze do saznanja. (Udžbenike treba ukinuti, a uvesti da svaki razred sam razvije materijale tokom savladvanja gradiva). Učenje treba da se ostvari kroz saradnju među učenicima.

Praktičan rad
U 21veku nikome ne treba osoba koja zna gomilu činjenica, formula, i postupaka. U 21 veku su nam potrebni kreativni ljudi koji umeju da praktično urade ono šta je potrebno. Ljudi koji umeju da reše svaki problem na koji naiđu. Akcenat u školi ne bi trebalo da bude u memorisanju informacija, već u praktičnoj upotrebi naučenog.

Zabava i emocije
Više puta je dokazano da ljudi odlučuju emocijama, a ne logikom, da su emocije te koje njima upravljaju. Ono što škola treba da razvije kod dece je određen stepen emocionalne inteligencije kako bi donosili pravilne odluke vođene pozitivnim emocijama. Škola mora da bude bezbedno i zabavno mesto gde će deca razvijati pozitivna osećanja, na primer: entuzijazam, ljubav prema poslu, osećaj uspešnosti, itd…

Tehnologija
Deca koja su rođena u 21-vom veku treba i u školi da koriste alate i tehnologije našeg doba. Dakle, potrebno je uvesti u škole što više prirodnog okruženja iz savermenog doba. Što znači, telefoni, tableti, računari, internet, cloud servisi, itd… Deca u procesu obrazovanja bi trebalo ove tehnologije da koriste prirodno i jednostavno kao što treba jednog dana da ih koriste kada izađu iz škola i počnu da rade.tehnologija

Smatram da su ideje iznete u ovom blogu, osnovni korak ka poboljšanju obrazovnog sistema.

Zaključak: Iako je ovo dosta različito od onoga kako škole trenutno funkcionišu, nije teško ostvarivo. Potrebni su svestrani i motivisani nastavnici koji su spremni da rade sa decom na adekvatan način. Sistem treba malo više da radi na obrazovanju nastavnika u smislu kako da obezbede deci potrebne uslove za napredak. Ovakvo obrazovanje može da bude i jednostavnije i jeftinije za sistem, a u isto vreme daleko korisnije za budućnost kako za svakog pojedinca koji prođe kroz takav sistem obrazovanja, tako i za društvo kada takva deca stasaju i počnu da rade, odlučuju, proizvode. Mnogo veći problem od ostvarivanja ovih zamisli je kako odustati od starih mehanizama i navika. Ne mogu vam dati odgovor na ovo zadnje pitanje, znam samo kako bi trebalo da izgleda obrazovanje za decu 21-vog veka.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone