(R)evolucija ljudskog razmišljanja

Armija Uspaničenih

Piše: Igor Rakić, Osnivač Škole Intelektualnih Veština

Piše: Igor Rakić, Osnivač Škole Intelektualnih Veština

U ovom trenutku čitava armija roditelja sa Balkana svoju decu vodi na fakultativne edukacije poput jezika, sporta, umetnosti itd. Ovo je toliko popularan fenomen, da možemo da kažemo kako, osim redovne škole postoji i jedna paraškola u koju idu današnja deca.
Nejasno je šta je cilj te neformalne škole. Šta žele roditelji te dece? Da deca unapred obezbede – šta – Zabavu? Znanje? Konkurentsku prednost na budućim tržištima rada u odnosu na druge? Sigurniju i stabilniju budućnost?

Da ne bude da sam protivnik neformalnog obrazovanja dece – moja deca pohađaju više programa od jezika, preko muzike do sporta. Samo se pitam, šta je razlog zbog kojeg roditelji iz odeljenja jednog devetogodišnjaka koje broji tridesetak dece zbirno daju, u  proseku 15.000€ godišnje na vannastavno obrazovanje svoje dece?

Ova industrija, kojoj pripada i moja kompanija je u ekspanziji,  intenzivira se i proširuje i po temama i po uzrastima. Na primer, u Japanu i SAD su sve popularnije metode za tzv. prenatalno učenje. Saobrazno najnovijim naučnim istraživanjima, koja pokazuju da učenje počinje oko četvrtog meseca starosti fetusa, kada beba počinje da razaznaje majčin glas roditelji idu korak dalje od neformalnog obrazovanja i pokušavaju još ranije, za vreme boravka u majčinoj utrobi da utiču na intelektualni razvoj svoje dece. Opet imam pitanje – zašto?

Da bismo odgovorili na to pitanje, trebao bi da zavirimo u probleme koje imaju ne deca, nego roditelji i šta je to što roditelji žele da reše kroz gotovo paničnu želju da im deca budu što edukovanija.

San o sigurnosti se raspršio

Problem koji se javlja od sredine osamdesetih godina XX veka, a svoju kulminaciju doživljava upravo sada, na početku XXI veka jeste odbacivanje paradigme sigurnosti.

Ali, šta je to paradigma sigurnosti?

budućnost učenjaNaime, tokom vekova postojala je jasna podela poslova, uloga u životu, porodici, društvu, finansijama, moći itd. Ova podela više ne postoji. Neke nove društvene sile izazvane naglim pojeftinjavanjem komunikacije i internetom koji je neverovatan katalizator promena, izazvale se potpunu pometnju u vrednostima i pejzažu modernog života. Stare vrednosti važe samo u našim navikama. Stare paradigme o tome da, ako budeš radio stvari “po pravilu” pobedićeš u životnoj trci – ne važe. Važi samo to da je sve veoma promenljivo i da će sopstvenim životom vladati oni koji budu imali jasnu ciziju svoji želja I koji se budu najefikasnije najprilagođavali okruženju. Otprilike isto je i Darvin rekao kada je govorio o evoluciji – da opstaju ne najjači, nego oni koji se bolje adaptiraju na životne uslove.

Darvin uživo

Mi sada gledamo evoluciju u punom svetlu. Gledamo nastajanje jedne nove i gašenje jedne stare civilizacije. Ispravak. Mi ne gledamo, nego učestvujemo

Dakle, zašto roditelji okapavaju sa decom u privatnim školama posle časova u redovnim i zašto se toliko angažuju u neformalnom obrazovanju dece? – zato što nemaju pojma  šta da rade i misle da će problem svoje dece rešiti kvaitetnijim i intenzivnijim obrazovanjem.

Istina je da povećavanje doze leka za bolest koju nemamo nas neće izlečiti. Samo ćemo biti umorniji i roditelji i deca i na tužnom kraju shvatiti besmisao cele akcije.

Neko je jednom rekao  da je raditi iste stvari, a očekivati drugačije rezultate jedan je od osnovnih pokazatelja da smo izgubili razum.

Ukoliko nove izazove pokušavamo da rešimo starim razmišljanjem možemo samo da ne uspemo. Novi problemi zahtevaju novu vrstu razmišljanja takvo razmišljanje nazivamo divergentnim i o njemu ćemo govoriti u narednom blogu.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone