piše: Igor Rakić, Osnivač Škole Intelektualnih Veština

Haj-tek svet. Žena i ja se dopisujemo preko Vibera. Ona je trudna kod kuće, ja krećem sa predavanja kući. Šaljem joj sliku zadovoljnih učenika – osnovaca koji čitaju brzinom od preko 1500 reči u minuti, što je 10 puta više od proseka za odrasle ljude. Ona ne veruje. Neka neko apdejtuje tatine taskove.Snimam malog Viktora i šerujem sa njom link gde mališan guta stranicu po stranicu knjige svojim očima. Viktor traži da šerujem video sa na njegovom Fejsbuku. Klik. Ulazim u kola. Stiže mi notifikacija. Viktorova tetka je lajkovala i šerovala Viktorov video i tagovala svoju kumu. Vozim kroz Dimitrija Tucovića stižu mi notifikacije. Viktorovi drugari su počeli da komentarišu. Kuma je šerovala post. Videla je njena urednica. Zvoni mi telefon. Zovu me iz TV Prva. Kamerman je video klip i pokazao ga kolegi na puš pauzi koji je to ispričao uredniku. Urednik je mejlom poslao link svom asistentu koji je našao broj telefona mog asistenta koji mu je dao broj mog telefona…

Prolazim raskrsnicu sa Ruzveltovom. Stiže mi poruka od žene da, kod “Trpkovića”,  kupim neko pecivo. Dok čitam sms stiže mi poruka na Fejsbuk Pejdž Škole – pitaju iz Blica da li mogu da intervjuišu klinca – ne mogu da kucam da se ne slupam. Šaljem “:)” i poruku “vozim”… Zove me drugar – sada savetnik jednog političara – pita da li može i on da se slika sa klincem – odbijam ga i kažem da moji klinci nisu HitlerJugend.

Parkiram se kod “Trpkovića”. Moja trudnica ne može da odluči šta želi da jede. Šaljem joj sliku pancerote. Pogodak. Žena sa ćerkom pored mene gleda klip na kojem Viktor “guta stranice”….

28 minuta – ispunjenih komunikacijom u pokretu. Pitam se kako li će izgledati razmena informacija naših unuka. Da li će postati “tehozombiji” ili revoltirani “tehnoamiši”? Nemam pojma. Ono što znam je da mi, iako tome još uvek ne pridajemo pažnju, čak i u retro Balkanskom sajberprostoru, živimo pod nepopustljivim uticajem nove digitalne kulture koja ima potpuno nova pravila u odnosu na staru civilizaciju. Trebalo bi da shvatimo da ona neće “da prođe”. Sajbersvet nije grip, nego svet u nastajanju.  Najvažnija stvar u Sajberkulturi je fokus i usporenje. Znati kako da izabereš najvažnije stvari, fokusiraš se samo na njih i “usporiš” u odnosu na svet. Pobednici nove ere kojom će sve proticati brzinom misli biće oni koji budu umeli kako da u brzom svetu žive sporo.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone