Пише: учитељица Јасмина Бајчетић, гостујући предавач у Школи Интелектуалних вештина

„Мозак је бриљантан орган који мора да стекне поверење у себе да би користио свој неограничени потенцијал у корист свог „власника“/ у нашу корист.“ (Т.Бузан)

На шта прво помислите док читате ових пар придева: најлепши, најмистериознији, најсложенији, најкомплекснији, најснажнији?  У праву сте – ради се о Мозгу, том бриљантном органу који жели да нам буде од користи и да сарађује с нама! Сви га имамо, али – да ли му дозвољавамо да комуницира са самим собом, или смо просто од малена научени да нам мозак служи само да би примао информације? Јесмо ли од неког учили како да га истренирамо да складишти добијене информације, анализира их, истражује, контролише… и да се, самим тим, перманентно  РАЗВИЈА и ПРИМЕЊУЈЕ огромне способности / потенцијале које има!?

SLIDERTED

Да ли ми, одрасли, задужени за образовање деце, радимо на томе да мозак наших ђака стекне поверење у себе? Ко нас, одрасле људе који образујемо генерације 21-ог века, учи да оно традиционално: “Пренео сам ти информацију – Препиши – Научи је (код куће!!?) – Одговарај – Седи; „ Ћути – Не питај ништа- Не окрећи се – Како се усуђујеш? …“ , заменимо са :“Учићу те животним вештинама – примењуји их!“
Трагала сам и сама за одговорима на ова питања.

Дакле, чему би требало да научимо дете у школи? За шта би га требало припремити?

Ајнштајн је рекао да је дефиниција лудила то  када све радимо исто, опет и поново, а очекујемо другачије резултате. Лепо је када неко има мишљење да би образовни систем требало променити јер понављамо исте ствари опет, поново, па опет, а очекујемо боље резултате… Али, да ли је мишљење то чиме се мења Нешто што дефинитивно шкрипи у систему? Или би требало да будемо мање реактивни а више проактивни, па да свако у оквиру СВОГ ТИМА прилагоди данашњем детету (већ понуђене) начине и методе рада чиме би изашао у сусрет његовом другачије стимулисаном уму него што је био стимулисан наш ум кад смо били ђаци?

Када ћемо престати с кукумавчењем типа:“У моје време је било другачије“, „Каква су ово деца?“, „Само би играли игрице и држали телефон у рукама“ и сл. …
stariucaНе, најбоље би било да их држимо на нивоу папагаја и одушевљавамо се док понављају речи својих наставника уздајући се да ће једнога дана постати академски грађани првог реда (а неспособни за живот и за сналажење у ери технологије која напредује брзином светлости)!?  Образоваћемо и васпитавати децу која ће се држати мамину сукњу и татину пензију до своје 50-те? Или , можда, да вратимо дрвене таблице и креде, па да тад одахнемо јер им зрачење екрана неће утицати на вид? Докле ћемо тако размишљати док нам наука јавља да ћемо имати интернет у контактним сочивима, чипове, нано-роботе који ће скенирати ДНК ћелије…Од чега бежимо? Пред чим затварамо очи и правимо се да не видимо неминовне промене и напредак? Можемо ли својим размишљањем зауставити тај процес?

Наша деца живе у ОВОМ и ОВАКВОМ времену!  Зато би било веома корисно и пожељно да ослушкујемо захтеве садашњег, а не прошлог времена!

Мислим да би било добро решење да им се ми, њихови родитељи и  учитељи, прилагодимо, јер деца треба да живе у свом, а не да их враћамо у наше време.

noviucaПонудимо им, дакле, програмирање у школама,  експерименте, огледе, нек сами истражују, нек развијају љубав према науци, нек плешу, нек се баве уметношћу, нек говоре језике, нек се баве спортом, … Нека учионице постану истраживачке лабораторије сличне мравињацима и пчелињацима где се деца самоорганизују, а учитељ опсервира, прати, усмерава, упућује на материјале којe могу користити и сугерише како да повежу знање и помогне им да схвате где га све у реалном животу могу применити.

Данашњем детету је све мање потребан учитељ-предавач, јер су му информације доступне и до њих може да дође само једним кликом на тастатури! Зато му је, наравно, досадно да мирно седи на часу, слуша, записује (линеарно) нешто што може такође једним кликом да одштампа…

Можда би добро било, за почетак, заменити ту традиционалну активност белешкама у виду мапа ума и мандала. Јер, линеарни запис замара и непродуктиван је у односу на боју, слику, облик, линију, имагинацију, асоцијације… што, иначе, нуде ове радијалне белешке које у исто време активирају и десну и леву хемисферу мозга.
Учимо децу техникама учења, техникама памћења, како да савладају технику брзог читања, а ум воли да визуализује, воли глобалну слику (гешталт), тражи брзину. Деци такве активности пружају радост сазнавања и сигурност у себе, а не досаду, напетост и нервозу које су, иначе, главни кривци за неконцентрацију!

Када дете, учећи, доживљава искуство, када му је при том изазвано неко осећање и када стичући знање има и доживљај пријатности, све мање ћемо имати у учионицама ђаке који уче за оцену, а све више оне самосвесне ђаке који желе да буду од користи себи и заједници и који желе да се непрестано усавршавају.

Дакле, научите децу да размишљају! Инспиришите децу и дозволите им да и она инспиришу и мотивишу вас! Уживајте у давању и примању лепог, позитивног и корисног! Изађите из зоне комфора и, ако нешто не иде како сматрате да би требало, промените план рада, методе и начин рада – никако циљ! Учите децу новој писмености која је једнако важна као и традиционална писменост, а то је креативност!

Придружите се овој дивној „завери“ :

Учите децу да мисле, да буду самоостварени, да знају да одлучују, да прихвате одговорност, да буду срећни!

Усудите се!

  • Дечји мозак мора да стекне поверење у себе!
  • Деца би требало да знају разлику између Одговоран сам“ и „Преузимам одговорност“.
  • Деци ће значити да знају како изгледа пирамида људских потреба!Деца ће бити прави људи, ако сама доносе одлуке!

Као учитељица са скоро четвртвековним искуством, слажући се с тврдњом да је игра најсавршенији облик истраживања, спроводим у оквиру наставног процеса следеће:

  • истражујем шта је то што забавља дечји ум и негујем то што је њима важно и забавно
    деци представљам лекције као изазов
  • координирам активностима које сами реализују
  • не диктирам и не тражим преписивање с табле, него правимо радијалне белешке у виду мандала и мапа ума (изузетак је рад на описмењавању, као и кад су у питању дефиниције, правила, текстови задатака и сл.)
  • укључујем децу у тимски рад у коме они уживају размењујући  идеје, искуство и знање
  • комбинујем методу рада „Корак по корак“  (рад по центрима: центар за науку, за уметност, центар са елементима за грађење, рачунарски центар, центар за читање и писање, рачунање…), са интегративном наставом која подразумева међупредметно повезивање)
  • препуштам деци да сами изаберу прву активност којом ће се бавити у току дана, с обзиром на расположење (с тим што су сви у обавези да прођу кроз све активности у току дана)
  • упознајем их са тим која је разлика између жеље и потребе, шта значи бити одговоран, а шта одговорно се понашати, шта је прокрастинација, шта је самофрустрирање, шта је наставник-шеф а шта наставник –лидер…
  • не подвлачим у свескама погрешно, већ истичем тачно
  • увек објашњавам зашто је важно то чиме се тог тренутка бавимо и како то знање можемо да применимо у животу
  • често смо ван учионице: на пијаци, нпр., учимо природу и друштво, математику…, идемо у позориште, биоскоп, на излете
  • уважавамо свачији предлог, покушај, размишљање – у нашем тиму нема погрешних одговора, незавршених активности, предавање празног папира
  • развијамо функционално, а не репродуктивно знање
  • развијамо такмичарски дух, али не упоређујемо се са другима, него са собом данас у односу на јуче
  • негујемо ваннаставне активности
  • креду, зелену таблу, хамере, писаћу машину и графоскоп смо заменили фломастерима и белом таблом, лаптопом, компјутерима, видеобимом…
  • ….
  • и деца и ја у учионицу улазимо и из ње излазимо насмејани!

*Једино што не дозвољавам је да ме ђаци питају да ли могу да иду у тоалет (и нико од ђака то не злоупотребљава – одлазе и враћају се не реметећи пажњу осталих другара ). J

**Посебан акценат дајем сарадњи с родитељима који су укључени у заједничке активности у образовно-васпитном процесу!

Имајте визију!

А, ако се упустите у авантуру мапирања овог текста,

нека вам централна слика буде

ШКОЛА ДВАДЕСЕТ ПРВОГ ВЕКА!

blooms

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone