Nakon studije o uticaju čitanja na formiranje neuralnih strukutra u mozgu počinjem dosta ozbiljnije da posmatram fenomen “obevezne lektire” koju imamo u osnovnoj i srednjoj školi.

Sprovedena ne "Ejmori Institutu" u Atlanti 2014-2015 godine ova studija pokazuje šta se dešava u mozgu dok čitamo i kako to utiče na menjanje njegove strukture i našeg viđenja sveta, navika i odluka.



Lektira, pa i pre 20 godina većini bila “nužno zlo” koje smo morali da čitamo preko leta, kao i kasnije još jednom, tokom školske godine. Čak i tada, većina tema koje smo bili obavezani da unesemo u svoje mlade neuralne strukture bile su prevaziđene. “Autdejtovane”. Iako, po sudu kritike lepo napisane, nisu bile dovoljno intrigantne i u “trendu” za nas kao mlade ljude. Rezultat je bio da generacije od 70-tih godina XX veka, pa na ovamo nisu razvile naviku čitanja. Samo 5% ljudi nastavi da čita redovno.  

Ipak, bili somo dobra poslušna deca samoupravnog socijalizma i morali smo da čitamo. Roditeljska kritika, često fizičke prirode bila je imperijum 


Ne znam koliko vas dotiče činjenica da samo par procenata ljudi u društvu ima naviku da čita redovno knjige u paprirnoj formi, blogove ili “ozbiljnije” novinarske tekstove koji ne služe samo za PR popularnih brendova. Razmislite na tren o ovome… Ako si nezadovoljan nekim društvenim okruženjem – običajima, ponašanjima, uverenjima naroda, ekonomijom, stanjem u kulturi ili politici – trebalo bi da promeniš način razmišljanja. Načini razmišljanja i generisanje novih društvenih ideja dešavaju se u glavama onih koji se “oplemenjuju” obrazovanjem. Zamislite ovah mentalni mambo-džambo se najlakše i najjeftinije događa kroz čitanje. 

Sad ako samo nekoliko procenata odrasle populacije čita, a od toga mali deo samo razmišlja o nekom boljitku – čemu da se nadamo? Trivijalno ili ne, mislim da bi naše društvo za 15 godina potpuno drugačije izgledalo kada bi 20% ljudi svaki dan čitali po pola sata. 



Čitanje utice na mozak čak 5 dana nakon samog “doživljaja” onoga što čitamo.


Berns je, pomoću funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) merio moždanu aktivnost u tempralnom režnju mozga (koji je zadužen za obradu jezika) i došao do zaključaka da čitanje menja strukturu neuralnih veza i utiče na naše viđenje stvarnosti. Kada čitamo, naš mozak saznanja koja dobijamo čitanjem interpretira kao da smo zaista bili učesnici nekog događaja. Ovaj fenomen naziva se simulirana spoznaja. Ona predstavlja “fantomsku reakciju” ljudskog mozga koji, pošto nema odeljene centre za stvarnost i imaginaciju dožiljava ono što čitamo i projektujemo u svetu mašte kao “kvazi stvarnost” čime menja naša uverenja, utiče na stavove, vrednosti, utiskuje se u naša sećanja, pa čak i u čulna iskustva. Potrebno je samo da čitamo  neku “jaku priču” i naš mozak počinje da se menja. Bernsova studija pokazuje, da i danima kasnije, nakon završetka čitanja iste neuralne strukture ostaju aktivne. Čitanje generiše iskustvo – iskustvo menja naše živote. Dakle, čitaj i menjaj se. Ili kakve informacije (knjige, blogove, članke unosiš u um – takav um postaješ) Ovo me dovodi do nekoliko važnih zaključaka:

  1. Veoma je važno da imamo razvijeme zdrave navike u čitanju i da utičemo na buduće naraštaje da ih razvijaju. Danas deca čitaju veoma malo. Čitaju pod prisilom. Odrasli koji više “nisu deca” ne čitaju jer nemaju potrebu za čitanjem, a prisila koja je kod  njih u osnovnoj školi nije bila dovoljna da ih natera da čitaju i kada su završili školu (što pokazuje koliko je prisila nesuvisla). Mislim da i trebalo da imamo program podsticanja navike čitanja čiji bi cilj bio da 20% ljudi u našoj zemlji usvoji naviku da čita 30 minuta dnevno.
  2. Od suštinske je važnosti šta čitamo zbog kreiranja mape stvarnosti. Mapa stvarnosti ili “Matriks realnosti”, kako ju je nazvao Alfred Korzibski, predstavlja sistem sećanja, iskustava, uverenja, vrednosti, stavova i raznih filtera kroz koje posmatramo svet i donosimo odluke kako ćemo se ponašati u njemu. Čitanje bi, dakle, trebalo da bude alat pomoću kojeg gradimo i menjamo naš unutrašnji svet – naše emocije, intelekt ili svoju duhovnost. Što je mapa razvijenija i razuđenije, to imamo veći stepen osveštenosti, vidimo više opcija, imamo više veština i znanja koja mogu da nam pomognu u postizanju naših želja.
  3. Važno je koliko čitamo – kao suplement koji uzimamo, kao količina proteina, vitamina ili glukoze koje su važne za naše telo, količina, kvalitet i učestalost ideja koje unosimo u naš um veoma su važne za naš mentalni svet. Iz Bernsovog istraživanja proizlazi da neuralni obrasci ostaju budni minimum pet dana nakon čitanja – dakle čitati nešto po sat vremena svakih pet dana je dovoljno. Čitati svaki dan po pola sata je odlično. Znati da za tih pola sata pročitaš 5-6 puta više je sjajno – to možete ako koristite tehniku poput”Brzog čitanja”.

Na sledećim linkovim možete da pročitate više o:

1. Gregori Bernsu

2. Studiji o uticaju čitanja na Mozak

3. Alfredu Korzibskom i Matriksima Realnosti

4. Brzom Čitanju

Ukoliko imate pitanja ili ideja kako da radimo na ovom važnom feomenu i kako da povećamo broj aktivnih čitalaca slobodno mi pišite na igor.rakic@gmail.com ili ostavite komentare na blogu.

Piše: Igor Rakić, Osnivač Škole Intelektualnih Veština



Kontaktirajte nas

Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*

Pročitajte još:

Rajski život na vrhu škorpionove bodlje

Piše: Igor Rakić, osnivač Škole Intelektualnih VeštineRazmišljam odakle da počnem. Preturam po sećanjima razbacanim po svojoj tridesetpetogodi...


Bananazepan

Kako banane deluju na naš mentalni i telesni sistempiše: Igor Rakić, Osnivač Škole Intelektualnih VeštinaŠta to banane kriju u sebi?Za&...


KAKO SE PRAVE SEĆANJA

Pravljenje sećanja, odnosno memorisanje predstavlja neurofiziološki proces koji ima svoje zakonitosti. Ono što je najvažnije za nas, pamćenje se može unapre...


Copyright © 2017 Uči lako saznaj kako. Sva prava zadržana. Izrada sajta - GW :: Optimizacija sajta - WBS