Dete je dete. Bilo da neko ima 12 ili 21 godinu, problemi koje ima u učenju su manje-više isti. Koncentracija, pažnja, motivacija, pamćenje, povezivanje, prisećanje… Kako vreme prolazi, problemi i deca ostaju isti, Menjaju se samo knjige, profesori i količina informacija koju bi trebalo da savladaju. Saobrazno ovome što smo rekli, pitanje koje nam najčešće postavljaju roditelji, iznureni traženjem načina kako da razreše ovu vekovnu enigmu, je kako da motivišu svoje dete da uči. Isto pitanje, samo u sopstveno ime postavljaju studenti ili zaposleni “u tesnacu” između porodice, posla i postdiplomskih studija.


Kako da motivišu sebe? Odgovor je – Nikako.


Deca, zapravo, rade baš ono što je prirodno – ne uče, nemaju koncentraciju, motivacija im je kraća od pamćenja zlatne ribice, zaboravljaju brže od čukunbabe i ne povezuju gradivo – bubajući stvari napamet. Kako mislimo to da rade baš ono što je prirodno? Čovekov mozak je opremljen specifičnim softverom koji služi da nas prekine u nečemu čime se bavimo kada god radimo nešto nekorisno i pogrešno. Čim to proceni, upali nam se emocija koju nazivamo dosada, koja nas tera da odustanemo od toga što radimo i da počnemo da tragamo za nekim korisnijim stvarima. Deca bilo kog uzrasta uče koristeći pogrešne strategije:


Uče u nepravilnim intervalima

Pauze su im na pogrešnim mestima, ispunjene su pogrešnim sadržajem i traju predugo

Dok čitaju prave oko 70 grešaka od nepravilnih pokreta očima, preko načina fotografisanja reči do slaganja reči u kontekst

Kada selektuju informacije – zapravo ne biraju ključne reči nego pamte skoro sve

Uče atomizirane informacije, a mozak, suprotno tome voli globalno razmišljanje i povezivanje informacija u baze znanja

Uče apstraktne pojmove, a um operiše konkretnim

Propuštaju da obnove u momentima zaboravljanja

Ovih pogrešnih strategija ima na stotine i svi smo ih iskusili u nekoj meri.

Prilično je zabrinjavajuć i odgovor na sledeće pitanje: Ako smo nabrojali pogrešne i prijavi senekorisne strategije, da li vi znate koje su korisne i tačne? Odgovor za najveći broj ljudi je – Ne. Većina je intelektualno nepismena.

Uzmimo sada primer jednog deteta koje uči i ima probleme u učenju i pogledajmo malo dalje, iza njegovog ponašanja koje kvalifikujemo kao nepoželjno. Njihovi mozgovi vam pokazuju da nešto nije u redu, da oni ne mogu sami da reše problem i da im tje potrebna pomoć. Kako odrasli reaguju? Stimulišu ih ili kažnjavaju. Međutim i jedno i drugo je pogrešna reakcija, jer čak iako se “pomuče” i nauče – njihov mozak radi “na silu”. To znači motivacija veoma brzo nestane, koncentracija je jako kratka, zaboravljanje brzo, a kreativnost i primenljivost znanja na nuli.

Piše: Igor Rakić


Kontaktirajte nas

Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*

Pročitajte još:

Pet nerealnih očekivanja u učenju

Piše: Igor Rakić, osnivač Škole intelektualnih veštinaU svetu učenja postoji minimum pet nerealnih očekivanja koja imamo prema deci, sebi, pa i prema...


U Srbiji trenutno živi oko 900 dece sa sposobnošću da promene svet koji poznajemo!

Jana ima 8 godina. Na Evropskom Prvenstvu je osvojila 10-o mesto odmah nakon ekipe od 10 Ruskinja. Sad, razlika je u tome što Ruskinje već 4 godine svakodnevno vežbaju sa...


12 saveta i navika koje pozitivno utiču na motivaciju

Nekad se probudite motivisani i spremni da tog dana uradite nešto. A nekada stvari izgledaju lako i teško je naći taj unutrašnji pokretač.U daljem te...


Copyright © 2017 Uči lako saznaj kako. Sva prava zadržana. Izrada sajta - GW :: Optimizacija sajta - WBS