Možda ste primetili kako ljude možemo da klasifikujemo u dve grupe - one koji odmah žele da priušte neko zadovoljstvo i oni koju imaju disciplinu da čekaju, pa da uzmu “veću nagradu” za sebe.

Prvi dižu kredite da bi išli na more, a drugi štede i čekaju. Jedni, pred leto idu na intenzivne treninge da bi mogli da se pojave na plaži, a drugi na tome rade cele godine. 

O čemu je ovde reč? Da li se osobe orijentisane ka ciljevima, sposobne da se odreknu trenutnih zadovoljstava zarad nagrade koja ih čeka na kraju - rađaju ili stvaraju? Da li možemo da utičemo na razvoj ovih osobina ili su neka deca jednostavno predodređena za uspeh?


Intelektualni razvoj dece do treće godine


Odgovor, ili bar njegov deo može da nam pruži Stendfordski eksperiment, vezan za intelektualni razvoj dece do treće godine koji je šezdesetih godina dvadesetog veka sproveo Volter Mišel, profesor psihologije na Stenfordu. Više o ovom eksperimentu, možete da pročitate i na wikiju: https://en.wikipedia.org/wiki/Stanford_marshmallow_experiment

Istraživači su želeli da naprave eksperiment koji će pokazati kako deca iz vrtića reaguju na postavljeni izazov. U formi kreativne igre, istraživači su dvema grupama od po šesnaest dečaka i devojčica zadali izazov. Daju im slatkiš, u ovom slučaju Maršmelou, a onda deca imaju dve opcije: mogu da ga pojedu odmah - slobodno, bez ikakvih negativnih posledica ili, ako sačekaju da istraživač izađe iz prostorije na par minuta (oko 3 minuta) i disciplinovano sačekaju da se vrati, a ne pojedu “mamac” dobiće dva ista slatkiša - dakle duplo veću nagradu. 

Ovde možete da pogledate video sa eksperimentom:

">

Deca različito reaguju. Neki odmah smažu slatkiš, drugi obilaze oko njega, liznu ga, pipnu, bore se sa sobom i potrebom da odmah osete zadovoljtvo... Veoma retki disciplinovano sede i čekaju. 


Koja je uloga roditelja?


Ovaj rezultat i nije toliko važan, koliko onaj koji su istraživači dobili 5, 10, 15 ili 20 godina kasnije - gde su zaključili da je spremnosti da se uzdrže od zadovoljstva i da čekaju “veliku nagradu” pokazana u najranijem uzrastu jedan od bitnih pokazatelja da li ćemo biti orijentisani ka postignućima ili ne. 

Zbog toga mislimo da bi bilo korisno da, pošto većina roditelja već projektuje određene intelektualne aktivnosti dece do treće godine, u tom uzrastu sa detetom “odigraju” ovaj eksperiment i da dobiju veoma bitan uvid u to na čemu bi trebalo da rade. U trećoj godini dečije sposobnosti se jako lako grade ili gube, pa bi, recimo samo na radu na temi strpljenja i istrajnosti  u trećoj imalo veoma veliki uticaj na razvoj i sposobnosti u sedmoj, trinaestoj ili dvadesetoj godini. 


Kako da radite na strpljenju i istrajnosti? 


Jednostavno - postavite intelektualnu igru kod koje ćete detetu zadati da radi neku stvar koja je korisna, kratka, jasna, ali nezanimljiva - na kraju koje ćete mu dati simboličnu nagradu. Na primer, nakon igre sa bojicama (flomasterima, drvenim i pastelnim), sve bojice stavljamo u svoje kutije i slažemo na mesto. Ovom igrom deca uče nekoliko stvari:

 1. da je voljeno biće - roditelj uporan i da “isteruje svoje” (principijelnost) te da kod njega nema vrdanja, 

2. uče da logički klasifikuju stvari (po kutijama), vežbaju daktilomotoriku, a samim tim i centar za govor jer su svi precizni pokreti usmereni ka istoj moždanoj (Brokinoj zoni), 

3. uče kako se izbore sa frustracijom i dosadom (ova igra nije zabavna, niti je cilj da to bude)…


Da li može da se utiče na intelektualni razvoj dece do 3 godine?


Da rezimiramo, mislimo da se deca ne rađaju uspešnom. Postoje svakako određene genetske predispozicije i uticaj okruženja, ali ono što je najvažnije je to da  u određenim definisanim životnim momentima možemo da prepoznamo da li se naše vaspitanje po ovom pitanju nalazi na dobrom kursu ili ga treba malo korigovati. Priroda nam je postavila markere koje treba da prepoznamo i da reagujemo na njih, na nama je da se edukujemo i da svojoj deci damo adekvatan “trening”.


Na kraju, nebitno da li Vam dete pohađa neki program rane neuralne stimulacije, kakav je naš Tesla Babies program ili da sami radite sa svojim detetom - znajte drvo budućnosti se sadi danas zaliva se baš svakog dana. Ukoliko ste u mogućnosti da “drvo gajite” uvek u isto doba dana i na sličnim procedurama - imaćete izvanredan uspeh, jer je naš um veoma sklon da voli ponavljane procedura - na sličan, način, u sličnom okruženju i vremenu.



Igor Rakić, Osnivač Škole intelekualnih veština 

Kontaktirajte nas

Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*

Pročitajte još:

Pismenost protiv Popularnosti

Вук је, мени, сјајан лик! Онако неконвенциолнан, мангуп из Лознице у оделу и са фесом који шармира аустријске даме... Права супротност Доситеју - углађеном и традиционалн...


Bananazepan

Kako banane deluju na naš mentalni i telesni sistempiše: Igor Rakić, Osnivač Škole Intelektualnih VeštinaŠta to banane kriju u sebi?Za&...


Četiri saveta za efikasniju organizaciju

Kako pojesti energetskog slonaGlavna prepreka efikasnosti, je odugovlačenje i preterano planiranje. Postoji mnogo načina da se postane uspešna i organizovana osoba...


Copyright © 2017 Uči lako saznaj kako. Sva prava zadržana. Izrada sajta - GW :: Optimizacija sajta - WBS