Пише: Игор Ракић, Оснивач “Школе Интелектуалних Вештина”


Вук је, мени, сјајан лик. Неконвенциолнан, супротност Доситеју. Mислилац “ван кутије”. Једни га хвале, као великог описмењавача, други куде као нeкога ко је “пре-поједноставио” српски језик и зауставио еволуцију средњевековне језичке традиције. По њима, Вук је банализовао језик, спуштајући га на језик коњушара и “простих” паора. По мени ствари стоје другачије – водећи се једноставном животно – економском логиком која једно друштво треба да доведе ближе благостању, што је више писменог народа то је могућност за напредак већа. Мислим да је пет милиона колико толико описмењеног народа боље него пет милиона потпуно неписменог. Тако да ми Вукова популаризација језика и писма баш импонује и могу да кажем – Вуче Мајсторе, хвала ти!

Сада се суочавамо са другим изазовом. Већина нас је сада литерарно писмена, тј. знамо да читамо и пишемо. Тако да можемо да кажемо да је блаженопочивши Вук добро одрадио свој посао. Међутим сада имамо проблем са функционалном неписменошћу, тј са проблемом који је пре пар десетина година дефинисао Џон Незбит, говорећи да се у XXI веку неписменима неће сматрати они који не знају да читају и да пишу, него они који не умеју да брзо уче и прилагођавају се променама. Данас је проблем то што нови нараштаји нису интелектуално писмени и не знају како да одговоре на потребу друштва, а то је да уче јако великом брзином којом се свет око њих мења. На међународном PISA тесту у којем учестују четрнаестогодишњаци из целог света који мери ниво функционалности знања, односно меру колико оно што научимо умемо да применимо у животу наша деца – се котирају готово као најнеписменија деца - па скоро на целом свету. Ово је један јако велики проблем који реално можемо да видимо по томе колико деци у најранијем образовању треба екстерне помоћи у учењу. Иако се о њему не говори довољно у јавности, иако је проблем затупљивања нације, макар по мени далеко битнији проблем од тога да ли имамо фонтане и лепе паркове, он постоји и сваког родитеља боли. Притиска нас како финансијски, јер годишње родитељи у Србији дају више милиона евра на приватне часове, који хвала Богу постоје, па колико толико санирају проблем који имамо, тако и емоционално, јер ствара велику дозу несигурности у погледу осамостаљивања наше деце.

Због тога проблема са интелектуалном неписменошћу је и настала моја идеја о “Школи интелектуалних вештина” – места где ће свако са просечним способностима моћи да научи како да постиже натпросечне резултате. Сад, исто као и ‘роми Вук – могао сам да бирам – да ли ћу у својој Школи радити са 3% ектремно интелигентних и уздигнутих људи, или ћу направити причу која ће бити питка свима који имају очи и мозак, независно од њихових бећ остварених потенцијала. Преломио сам, попут Вука на страну – популарности. Колико год осуђивани, морали да поједноставимо наша предавања, да популаризујемо научне чињенице и правимо “лагане” трениге јер они дају резултате. Само тако можемо да обучимо више хиљада људи годишње који могу да почну да мењају свој свет. Иако им дајемо само мали подстрек, можда поједностављен (што не одговара идеји ауторитета да учење мора да буде тешко и озбиљно) људи који су наши ученици постижу сјајне резултате – “добри” – постају одлични, магистри заглављени у послу докторирају, “вечити студенти” добијају дипломе, а шампиони – налазе начин да лакше дођу до још бољих резултата. Ако је цена тога инфамија од стране традиционалиста - нека их... Докле год имамо резултат који каже – да људи који раде оно што им кажемо подижу своје интелектуалне способности и постају свесни да је јако важно радити на себи – мислићу да смо на правом путу и имаћу затворене уши за оне “хејтерске” гласове који долазе из зоне интелектуалног елитизма. 

Популаризација и етикета који можемо да добијемо на такав начин је мала цена коју смо спремни да платимо за резултат који добијамо, као што је и етикета који је Вук добио мала цена за милионе описмењених које смо имали у протеклих двеста година.




Kontaktirajte nas

Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*

Pročitajte još:

Petnica

Ljudi ko vam je kriv?! Zašto rađate pametnu decu?! Nama ona ne trebaju, zato što znaju da razmišljaju!1995 godine sam prvi put otišao u Istraž...


Hobiji koji unapređuju moždane sposobnosti

Nije tajna da stvari koje volimo da radimo u slobodno vreme doprinose boljem raspoloženju i relaksaciji, već nam mogu pomoći da poboljšamo naše kognitivne s...


Nema posla?

Naravno da ima, mnogo više nego što mislite. Zapravo svaka firma bi sa zadovoljstvom zaposlila veliki broj ljudi samo kada bi oni umeli i znali da rade ono ...


Copyright © 2017 Uči lako saznaj kako. Sva prava zadržana. Izrada sajta - GW :: Optimizacija sajta - WBS